ПОЛИТИЧКИ ВОЈНИК
 
Notifications
Clear all

ПОЛИТИЧКИ ВОЈНИК

4 Posts
1 Users
0 Reactions
113 Views
vizionar777
(@vizionar777)
Noble Member
Joined: 3 weeks ago
Posts: 462
Topic starter  

Дерек ХОЛАНД
ПОЛИТИЧКИ ВОЈНИК

УВОД ::

Текст Политички Војник је први пут објављена пре више од двадесет година, у енглеском граду Хандигдону. Изванредан пријем на који је наишао међу националистима у Енглеској наставља се, на велико изненађење аутора, до данашњег дана, међу новом генерацијом припадника Треће Позиције. Овај успех није ограничен само на Енглеску, већ је нашао свој пут до многих земаља западне и источне Европе, у којима су снаге револуцинарног национализма Напис прихватиле као својеврстан допринос традиционалистичкој идеји Живота и Борбе.
Иако је током година Напис доживео више издања, основна порука Политичког Војника остала је непромењена: а то је да нам је надасве потребан суштински заокрет у ставу према борби, према животу, према судбини; да неће и не може бити било какве озбиљније промене у правцу којим сада иду народи Европе, док се Нови Човек, способан да осмисли и оживотвори нови друштвени поредак, не појави попут дива на хоризонту. Тај нови друштвени поредак неће бити изграђен на ставкама каквог новог, апстрактног политичког манифеста, већ на истинитим и животворним принципима вечитог Божјег закона. Ако немамо искрену веру да је такав Циљ апсолутан, непроменљив и ванвремени, онда идаље пристајемо на издају – издају од стране партија и политиканата, од стране оних који раде за лажљиве медије, оних који су хипнотисани шаренилом либералне демократије.
Нови Човек, стога, није тек препрека већ, заправо, једина алтернатива сигурној издаји. Нови Човек је гласник новог друштвеног поретка, али настанак Новог Човека, у овим преломним временима наше историје, није једноставна и спонтана ствар. Превише људи погрешно мисли да могу јавно заступати наше вредности, а приватно водити живот дегенерика. При том не мислим на природну склоност човека ка греху већ на одбијање да се призна постојање Греха [у нашим животима] и на одсуство жеље да се Грех савлађује у тешкој и доживотној борби. Без ове свести о греху и контрадикторним животом између наших јавних ставова и понашања у приватности, ми идемо путем лицемерства који води ка Обмани и Издаји. Стога је Нови Човек, надасве, моралан човек, јер само такав он поседује дубоки унутрашњи мир и самопоуздање, што му омогућава да се супротставља свету, светским силама и силницима, без страха од смрти.
Било је коментара да Политички Војник позива на стварање светих ратника. И то јесте тако. Шта је спорно у том захтеву? Тачно је да су за његово испуњење неопходни огроман напор и посвећеност, али резултат је таквог труда итекако вредан, јер светац тежи циљевима који су истинити и добри, а прибегава начинима који су честити и храбри. Какав је то борбени политички активиста ако не тежи ономе што је истинито и добро, честито и храбро? Неки на то одговарају да је политика “исувише прљава” да би такав циљ био могућ. Истина је да је политички живот у нашим земљама постао гадан преко сваке мере, али ако се чврсто држимо онога што је истинито и добро, честито и храбро, могуће је издићи се изнад постојећег политичког брлога у коме се скрнави наше европско наслеђе. Уосталом, ко жели да следи или верује политичару, активисти који лаже своје саборце, вара своју супругу или девојку, који циљеве подешава према сопственој похлепи и опортунизму? Због тога, Нови Човек мора да светли као сјајни светионик у бескрајном мраку: својим речима, својим делима, својим држањем.
Чистота Мисли и Акције је нарочито потребна у начину на који водимо борбу за наше вредности. Национални фронт, организација под чијим покровитељством је давне 1984. објављено прво издање Политичког Војника, нестала је у међувремену са политичког пејзажа Велике Британије јер је побркала Идеју са Средством. Идеја долази из духовног света, док Средство стварају људи, и зато се оно увећава или смањује зависно од способности да правилно изрази и оствари Идеју. Идеја остаје чиста чак и када се Средство поквари и пропадне. Истина заувек остаје истина, чак и у друштву лажова. И зато, Средство постоји једино да би служило Идеји; када оно престане да извршава тај задатак, зарад Идеје га треба одбацити.
У овом времену свеопште декаденције и дезинтеграције, више је и хитније него икада пре потребно створити Новог Човека, Политичког Војника. Истина и истинске вредности не само да нестају из вида, већ постају несхватљиве све већем броју наших сународника, а то је последица заражености света либерализмом сваке врсте. Ако Политички Војник не устане и не посведочи Истину, ако не укаже на истинске вредности, а ко ће? Каква будућност онда чека наше породице, наше народе и нашу културу?
Суочен на сваком кораку са неправдом и експлоатацијом, просечан човек обично мрмља: “А шта ја ту могу?” Одговор је застрашујуће једноставан: БОРИ СЕ! Раскрстите већ једном са бескичмењаштвом и кукавичлуком који одликује наше доба. Развијте заставе Истине, Јунаштва и Пожртвовања. Будите Ратници и духовни Подвижници, као и ваши Преци, у чије време је ваша земља била достојна љубави и поштовања. Живите свој живот да би и други могли живети, и живите узвишено. Започните Свети Рат који ће очистити вашу душу, прочистити ваш ум и једном за свагда одагнати издајнике и кукавице из наших редова! Борите се храбро, са чврстом одлучношћу и веселим срцем – до Коначне Победе!
Аутор

ПОТРЕБА ЗА ПОЛИТИЧКИМ ВОЈНИКОМ ::

“Када се нација диже, спремна да се у ревности бори за своју
слободу и достојанство, увек је мањина та која запали
пламен те ревности
.” – Освалд Шпенглер

У борби против сила Зла, које читаву планету потапају у океан Прљавштине, Покварености и Издаје, на првим се борбеним положајима налазе разни националистички покрети Европе. У Британији је дуго времена најорганизованију снагу представљао Национални фронт (НФ), али је чак и он седамдесетих година прошлог века начинио пуно кардиналних грешака у погледу тога шта је заиста неопходно за оздрављење наше земље. Предмет дискусије увек је било то: где и када треба организовати марш; да ли треба изаћи на ове или оне изборе; шта урадити да би смо поправили свој “имиџ” у јавности. Ове дискусије биле су корисне колико и расправа о томе ко ће заузети лежаљку на палуби Титаника! И мада је захваљујући тим активностима име Националног фронта постало шире познато, чињеница је да за сво утрошено време, свим утрошеним новцем и енергијом, ми нисмо успели да спречимо долазак нити једног имигранта; нисмо спречили затварање нити једне фабрике; нисмо зауставили физичко и духовно силовање наше Отаџбине.
Наш неуспех је био једноставан, али пресудан. И мада су програмске смернице, доктрине и активности важне за укупно политичко деловање, оно што нам је заправо најпотребније јесте – Нови Тип Човека који ће сваки дан живети начином живота достојним националисте, који ће бити као звезда водиља или надахнуће људима који га окружују, а који очајавају у овој садашњој ситуацији. Све искомпромитоване странке и истрошене организације већ деценијама нашем народу нуде разне доктирне и програме, и то са каквим резултатом? За просечног Британца, по чему се НФ разликује од других? Ако желимо да постигнемо прави успех, морамо се усредсредити на суштину ствари: нашем народу је као пример потребан неко ко живи по ономе што проповеда. Такав пример ми зовемо Политичким Војником.
Али шта уствари представља Политички Војник?
Ако погледамо у најславније периоде европске историје, лако можемо пронаћи тип људи који оличавају или изражавају дух који је нашем народу данас тако потребан. Древна Грчка је имала Спартанце, а Стари Рим своје центурионе. У средњовековној Европи било је хришћанских витезова чија је посвећеност идеалима аскетизма и јунаштва била тако позната, широм Истока и Запада, да се чак и данас “витештво” сматра најпозитивнијим личним владањем.
У претходном (двадесетом) веку најистакнутији пример политичког војинства јесте румунска Гвоздена гарда, илити Легија Светог архангела Михаила, која је основана и уобличена генијем Корнелија Кодреануа. Дух којим је овај покрет одисао био је тако снажан, тако прожимајући, да се за кратких 15 година постојања Легије он проширио по читавом народу. Доскора су се комунистичке власти у Румунији жестоко бориле да затру и саму успомену на Легионарски покрет, плашећи се његове духовне и надахњујуће моћи, која је упркос свему и данас живи и нараста.

[ У србским оквирима, свакако најбољи пример политичког војинства јесте ЈНП ЗБОР – покрет Димитрија В. Љотића. Припадници ЗБОР-а су 1941. године, као Србски добровољци, пожртвовано ступили у борбу за Краља и Отаџбину, а после рата из својих редова дали неке од најугледнијих националних интелектуалаца, свештеника и монаха у Србској Православној Цркви. – прим. преводиоца ]

Ако пажљивије погледамо у примере које сам навео, већина читалаца ће лако уочити једну црту која им је свима заједничка: сви они су били ратници, војници. Међутим, било би потпуно погрешно мислити да је овај војнички аспект најважнији, или један од најважнијих. Заједнички именитељ који, и поред очигледних разлика, све ове људе сврстава у исту категорију јесте чињеница да су сви били надахнути духовним и религијским идеалом који је у потпуности одређивао њихове животе. Ништа се није могло испречити између њих и тог Идеала, и зато су били спремни да жртвују све за његову победу. Ако би им, из неког разлога, борба за тај виши Циљ била ускраћена, осећали би да њихов живот више нема исти смисао и важност. Они су били ратници јер је у њиховим грудима горео пламен, који се једино могао угасити са њиховим последњим, самртним дахом. Тај Пламен њихови непријатељи најчешће нису поседовали или га нису разумели, али су га поштовали и њега се бојали. Управо тај пламен, тај горући дух, морамо поново запалити, зарад опстанка наше културе и цивилизације. Ако се покаже да jе такав задатак изван наших способности онда су узалудна сва наша материјална достигнућа, сва наука и техника; сва наша интелектуална величина показаће се савршено бескорисном, јер најважнија ствар у животу јесте сама воља за животом. Ако те воље недостаје у народу, никакви научници ни генијални изуми неће га спасити.
Задатак је Политичког Војника да вољу за животом промовише, сведочећи истинску природу живота и живећи у складу са њом, побијајући тако материјалистичка учења по којима је живот случајност и кошмар. Зарад тога, Политички Војник се мора подвргнути духовној револуцији, унутрашњем духовном преображају који ће одредити и усмеравати његов даљи живот. Када то буде постигао, Политички Војник ће бити кадар да правилно расуђује да ли његове акције доприносе Циљу. Постаће човек који не пита: “Шта ја имам од тога?” већ “Како најбоље могу да помогнем?” За таквог човека одређене речи у свом значењу садрже сам смисао живота: част, правда, вера, достојанство, поштење, скромност, саосећање, љубав.
Он неће стајати залудно док његов народ тлаче, већ ће похитати у жариште борбе за правду; он ће устати у одбрану своје части и части своје нације, које нечасни настоје да подрију. Он неће губити присебност и достојанство кроз дрогирање и злоупотребу алкохола, јер зна да ако буде поседовао и чувао своју унутарњу снагу – биће непобедив. Биће поштен у свакој ствари, великој и малој, јер борбени националиста предводи својим примером. Имаће потпуну, чврсту веру у праведност свога Циља; биће човек који ће све своје способности несебично улагати у напредак и благостање свога народа и државе, не прижељкујући никакву награду или публицитет. Остаће скроман, знајући да су његова дела ствар дужности и производ узвишеног начина живота. Ступаће у акцију ради одбране своје прелепе земље од физичког насиља, и своје националне културе од затирања. Својим саосећањем покриваће нејаке и убоге, спреман да помогне онима у невољи. Његова љубав биће чиста и постојана, надахњујућа за све који је осете.
Политички Војник је човек испуњен Вечним Идеалом, човек који ће у свакој ситуацији делати позитивно и бранити оно што је истинито, добро и праведно. Никада у историји Европе потреба за батаљонима политичких војника није била већа и животнија. Снаге наших непријатеља су немерљиве: банке, комунисти, масони, ционисти, капиталисти. Они имају новац и моћ; владају медијима; контролишући владе управљају војскама; убризгавају корозивне идеје у крвоток нација да би их ослабиле, чинећи нас безвољним и млитавим.
И шта ми чинимо да их у томе зауставимо?
По неколико хиљада патриота у свакој европској земљи – без новца, без моћи, без утицаја и без медија наклоњених нама. Ми смо Спартанци – Неколицина. Они су Персијанци – Множина. Суочени са овом ужасном реалношћу, већина наших сународника, сагледавши наше могућности, напушта бојно поље, прихватајући “неизбежно”. Али истините су речи Емриса ап Ивана, велшког националног борца из 19. века, који је казао: “Неизбежно није тврђава мудрих, већ скровиште плашљивих”.
Политички Војник грозну реалност види у потпуно другачијем светлу јер је истовремено идеалиста и реалиста. Идеал је циљ наше борбе, а реализам пут којим проналазимо најбољи начин за остварење тог циља. Политички Војник ће, када премери снагу оружја на обеју страна, схватити да је непријатељ надмоћнији у свему, осим у једној ствари. Тај један изузетак се односи на веру, на Идеал, који је нама дражи од самога живота и који нас чини неустрашивим и непоткупљивим. Вера која данас у људима представља само жар, политички војници морају разгорети у пламен који ће народе нагнати у борбу за националну слободу, социјалну правду и истински слободну Европу.
Политички Војник својим ставом и делима увек служи као узор, као пример својим сународницима које тренутно издаје храброст. Где год да пође, Политички Војник ће свуда подстицати другарство и одушевљење за борбу. Биће као Светлост која потискује границе Таме. Људи ће тражити његово мишљење, требаће његов савет; сабираће се око њега и улазити у борбу чвршћи од челика.
Израњавано тело европских нација сваким даном крвари све више, и такав призор само код највећег циника или неког потпуно незаинтересованог не изазива тугу и праведан гнев. Европа, која се некада могла описати као прелепа жена која свет очарава својим интелектом, својом грациозношћу и ведрином, сада лежи онесвешћена варварским ударцима које јој наносе хорде у служби Новог Светског Поретка. Само армија политичких војника устаје у њену заштиту. Та војска је мала а њен задатак немерљив, па ипак она се идаље бори. Она неће дозволити да наше наслеђе, култура, традиција и узвишене вредности остану у прашини, изгубљене заувек, због кукавичлука већине. Ова се војска бори за победу, али ако пораз буде пресуда Судбине, ми ћемо га дочекати у бици до последњег човека, са мачем у руци – славећи успомену на наше славне Претке.

ПУТ ДО ПОЛИТИЧКОГ ВОЈНИКА ::

“Марљиво приони своме циљу: да свуда и сваким својим делом или занимањем споља будеш слободан и свој господар изнутра, зависећи само од себе а не од других.” – Тома Кемпијски

Наши циљеви и средства су у сагласју, органски повезани и у пракси узајамно зависни. Пошто су патриотски циљеви у суштој супротности са циљевима Естаблишмента, и средства се такође морају разликовати. Националисти се не могу легитимно служити методама које црвени или супер-капиталисти користе у настојањима да успоставе своје страховладе, јер би то нанело неизмерну штету борбеном активисти и његовој Борби. Кодреану је, између осталог, и на овој чињеници изградио свој покрет.

Узмимо као пример тактику тероризма, коју треба разликовати од спонтаног политички мотивисаног насиља или од нужне ликвидације. Тероризам је потпуно стран националистичкој традицији, јер је његов теоретски и практичан циљ да убиствима недужних унесе страх у обичан народ. Ми одбацујемо такве методе јер настојимо да придобијемо подршку народа у борби за његов бољитак, а такву подршку не могу да траже они који народу наносе зло. Ако тврдимо да волимо свој народ и његову културу, какву би онда улогу у нашој политици могло имати изазивање страха и мржње? Ако тврдимо да је Истина најближа нашим срцима, да ли би онда могли да у својим активностима лажемо и варамо, не скрнавећи при том саму Истину за чију се одбрану и победу наводно боримо? Нека нико не каже да такво понашање и такве методе могу бити у корист Националне Револуције и да ће након ње све бити другачије. Човек који се не држи својих принципа онда када је нејак и када нема шта да изгуби, неће бити способан да се тих принципа држи ни када буде стекао моћ и када може да изгуби све. На муци се познају јунаци, каже народна пословица, и то – као националисти – морамо вазда имати на уму. Путеви којима иду наши противници воде до настанка слугерањских држава као што су САД или некада СССР. Ми бирамо другачији пут, јер тежимо држави која је слободна и изграђена по начелима револуционарног национализма.
То свакако не значи да у својим акцијама не можемо бити дискретни или домишљати – баш напротив. Најлакше би било напустити наше принципе и вредности под изговором да околности то намећу. Међутим, довољно је само једном начинити компромис и већ смо на стрмој падини која води у Издају. Неопходна је снага карактера, морална чврстина и издржљивост, да би се одупрли непријатељу који нам сугерише “лакши” пут. Стога наш пут није нимало лак. Он је напоран, аскетски, натопљен крвљу, знојем и сузама. Али ако са тог пута скренемо, тога дана ћемо се одрећи револуционарног национализма.
У прошлости се постојање ратничке елите подразумевало и схватало као део свакодневног живота, али данас, у најбољем случају, оно представља романтично сећање. Стога морамо схватити да се од људи као што сте ви – читаоци ове брошуре – очекује да буду политички војници и предводе борбу. Неки од вас ће се подсмехнути оваквој идеји. Неке ће таква идеја уплашити. А неки од вас ће признати да тавке улоге нису достојни. Па ипак, Божија промисао или Судбина изабрала је да се ви и ја морамо прихватити тог страховитог задатка. Наши Преци су много пута били у сличној ситуацији и зато ће нас дух, који нас са њима повезује, терати напред. Испуњени тим духом ми ћемо уздигнути заставу Слободе и пркосити свима који се у својој глупости усуђују да провоцирају гнев ове нације.
А ако одбијате да будете ратници, на кога наш народ онда може да рачуна? На оне “надуване” или оне у “бесним” колима? На оне који стварност траже у научној фантастици или у хероину? На оне који пуно причају али којима је тешко да одвоје који динар или пар сати за неку активност? На лажне патриоте, буржујске лењивце, којима су уста пуна родољубља али нису спремни да “угрозе” свој “углед” који уживају код комшија и пријатеља? Никоме није стало до борбе, али дужност зове. Они који своју дужност не прихватају су напросто кукавице. Политички Војник свога непријатеља поштује, а издајника и дезертера – презире. Да ли ћете моћи да погледате у очи своју децу, сутра када им одузму основна, рођењем стечена права? Да ли ћете моћи да им кажете да сте учинили све што сте могли?
Ако претпоставимо да поседујете потребну храброст и искуство, како ћете постати националиста-револуционар? Два политичка војника не могу бити иста, иако по природи ствари имају много тога заједничког. Разлика међу њима потиче од њихових личних врлина и слабости. Али та разлика не мора да представља проблем, ако је окренемо у своју корист, јер свака ефикасна армија се састоји од различитих типова људи. Па ипак, команданти без војника су бескорисни исто колико и војници без команданата. Неки од вас ће се доказати као вође, други као ратници, али свакоме од вас припада важна улога у нашој националној борби.
Пут до Политичког Војника, његов настанак, подразумева крст који треба понети на сопственим леђима. Подразумева бреме које треба носити кроз муку и борбу, да би смо временом стекли потребне врлине. Они који теже физичкој кондицији добро знају да се она не стиче лако већ захтева мукотрпан рад и упорност. По овом универзалном правилу, ни “фотељаши” и умишљене вође не могу постати политички војници.
Развојни пут Политичког Војника је по свом редоследу једноставан и логичан. Најпре себи поставите лакше циљеве, који ће вам, када их остварите, пружити самопоуздање и вештину за озбиљније задатке. Најважније је да од самог почетка будете искрени према себи, јер ако то не можете, никада нећете бити искрени ни према саборцима. Осамите се и након периода озбиљног самопреиспитивања саставите списак својих врлина и слабости, избегавајући крајности прекомерног критицизма и самовеличања. Када то урадите, одаберите једну врлину коју даље можете развијати и унапредити, и једну своју слабост или рђаву навику коју би требало да искорените. На папиру то изгледа прилично лако, али у стварности то је борба титанских размера. Биће тренутака када ћете мислити да све иде добро, а онда ћете изненада “пасти на главу”, враћајући се старим навикама. Али тада не треба да одустанете или дозволите да вас неуспех обесхрабри! Ако сте пали, поновним устајањем и даљом борбом изградићете самодисциплину и стећи вољу да успете упркос свему. Само онај ко познаје тугу може истински познати срећу. Па тако, само ако познате горчину пораза бићете у стању да истински цените успех. Ако, дакле, не можете победити себе у малим стварима, показаћете се потпуно бескорисним у борби са непријатељима вере и Отаџбине. А када за коју годину ситуација постане још гора, а репресија насилна, систематска и тотална, желећете да знате да ли можете да рачунате на своје другове у борби и они ће желети да знају да ли могу рачунати на вас. Душевни мир, који то узајамно поверење производи, од изузетног је значаја.
Дозволите да вам дам неколико конкретних идеја одакле почети, али имајте у виду да су то само неки од општих примера.Да ли често гледате телевизију? Ако гледате, скратите време које беспотребно губите излажући се непријатељској пропаганди. Време користите конструктивније, на начин који доприноси нашој национал-патриотској борби. Прочитајте књигу или часопис. Отиђите на село или се прошетајте парком и уживајте у чарима природе. Поделите који летак више или помозите дистрибуцију патриотског часописа. Организујте трибину у вашем месту, чија се тема уместо политике може тицати и локалних животних проблема.
Да ли волите да попијете три или више пива за вече? Смањите на једно или два пива; не само да ће вам остати више новца који онда можете уложити у неку патриотску активност, већ ћете поправити и своје здравље. Сем тога, ако се већ угледате на славне витезове, они нису били познати по пивском стомаку, зар не?
Ако сте пушач, најбоље је да оставите цигарете или барем ту штетну навику сведите на минимум. Пушењем само подржавате тајкуне и уништавате своје здравље. Биће тренутака када ћете морати да се крећете брзо, па ће они који то не могу, јер су уништили своја плућа, морати да плате цену!
Они који често иду на утакмице или у провод мораће да науче да правилно одреде приоритете. Наравно, свакоме од нас је понекад потребан одушак, али упамтите: ако наша нација изгуби шансу за опстанак, нећете још дуго бити у прилици да се забављате.
Ако нисте навикли да читате и учите, ту ћете навику морати да стекнете. Као што стара пословица каже: знање је моћ, и што више будете знали – бићете већа опасност за Систем. Посећујте занимљиве трибине и предавања, научите како се праве ефектни леци и плакати, научите како да се обратите људима и на најбољи начин објасните наше идеје. Стичите знања из електронике и механике, учите фолклор или се активирајте физички: вежбајте теговима или тренирајте неку борилачку вештину. Постоји милион начина да унапредите своја знања и способности, што ће вам пружити сатисфакцију а бићете кориснији Циљу. За коју год активност да се одлучите, будите истрајни. Седећи и не радећи ништа ви чините оно чему се моралне наказе у Скупштини надају – олакшавате им њихов издјанички посао.

Ви који сте вољни да учините неопходне жртве да би постали политички војници, мораћете да развијете извесне врлине:

• СТРПЉЕЊЕ – зато што је за прелаз до Политичког Војника потребно време и велики труд, па се не може постићи за пар недеља или пар месеци. Рад на себи траје цео живот, ако нам је циљ Савршеност.
• СМИРЕНОСТ – јер ће под све већом државном репресијом опстати само они хладне главе, смирени и прибрани, а не паничари и непромишљени.
• САМОДИСЦИПЛИНА – зато што они који владају собом, владају и ситуацијом. Поседујте снагу која се не види, али коју могу да осете и ваши саборци и противници.
• ДУХОВИТОСТ – јер живот није бајка, али није ни вечити кошмар. Помало је и једно и друго. Ако чувате ведрину духа и развијате способност да се нашалите на свој рачун, расположење којим зрачите за непријатеља биће неподношљиво.
И певајте! Моћ смеха и песме је у томе што може да разобличи сву немоћ смрти. Смех и песма су израз снаге која нас чини непобедивим, јер нам изван смрти наши непријатељи не могу ништа. Стари Келти су ову снагу преточили у изреку која гласи: “Бори се и прихвати смрт као нужност, јер јуначка смрт је победа и ослобођење душе”.
Мало је тога остало да се каже док се свако од вас суочава са пресудним избором: хоћеш ли постати раволуционарни ратник који се бори за националну слободу, или кукавица која се ропски клања Систему?
НЕКА КУКАВИЦА ПОГНЕ ГЛАВУ ОД СРАМОТЕ.
НЕКА РАТНИК ЗНА ДА ЋЕ ЗА СВОЈ САМОПРЕГОР БИТИ НАГРАЂЕН.

ЛЕГИОНАРСКА ЗАКЛЕТВА ::

Након погибије румунских легионара Јона Моте и Василеа Марина, на фронту Махадахонда у Шпанском грађанском рату, Корнелије Кодреану – вођа Легионарског покрета, наложио је да сви водећи чланови покрета дају следећи завет. Он може и треба да послужи као пример политичким војницима који данас воде немерљиву борбу против Новог Светског Поретка.

ЗАКЛИЊЕМО СЕ:

1. Да ћемо живети у сиромаштву, одричући се жеље за материјалним богаћењем.
2. Да ћемо живети строгим и напорним животом, остављајући сваки луксуз и комфор.
3. Да ћемо избегавати искоришћавање човека.
4. Да ћемо се непрестано жртвовати за своју земљу.
5. Да ћемо свом својом снагом бранити Легионарски покрет од свега што би га могло повести странпутицом компромиса, и од свега што би могло да снизи његове моралне стандарде.

Живела смрт!


Blood and Honour Serbia
United Force 1987

@28serbia


   
Quote
vizionar777
(@vizionar777)
Noble Member
Joined: 3 weeks ago
Posts: 462
Topic starter  

NATIONAL SOCIALIST OR "NEO-NAZI"?
by Jim Abbott

Lets settle it once and for all! We do not and have never referred to ourselves as "neo-nazi" or addressed any other NATIONAL SOCIALIST FOLK COMRADE as neo-nazi. Period, bottom line, no if's, ands, or buts about it.

The term "neo-nazi" was created in the mind of a jew and promoted within the jewish press. It was created to be a derogatory remark. Anti-Germans use the dastardly hideous term as well. It was taken from the German pronunciation National Sozialische.

We have some of our comrades referring to themselves and calling their fellows "neo-nazi". It has always been National Socialist Folk. Adolph said, "For me and all true National Socialist there is but one doctrine: Folk and Fatherland". Folk being first! There is no mention whatsoever about "nazi". We cannot let the jews tell us what to call ourselves now can we! HELL NO!! Those of you who are really serious about calling yourselves "neo-nazi" need to think about what your saying. Be a thinking man, our mind is what separates us from the lowly evolved. And speaking about people who are really serious, we need you! All those half steppers who are half serious can shove off. We don't need your weak spirit in our gene pool. I'm not going to let any jew tell me what to call myself or any of my friends. I'm a straight out National Socialist, just like Hitler was!

Hitler never referred himself as "nazi" and he never referred to his fellow comrades as "nazi" and vice versa. So what's up now, we're letting the jews dictate our own programs huh? There just going to tell us that were "nazis" and were just going to jump on the term like it came straight from the mouth of the creator of the universe. No I don't think so. The stinking kikes can take their word and stick it where the sun don't shine. I'm not their "nazi", I never was their "nazi", and I'm not going to be their "nazi". I am a representative of Adolph Hitler. I embrace him and the Swastika. I am a National Socialist through and through, straight up and straight out.

The jews created the word "nazi" and therefore created it's definition. And so we see the Hollywood "nazi" stereotype on the silver screen. That's not me up there or what I represent. That's a jew created character, designed to obstruct the true nature of National Socialism. By misrepresenting National Socialism with their "nazis" they also created the emotional response to the word. Go up to your average brainwashed t.v. watcher and say your a "nazi" and see what kind of reaction you get. That reaction is what's known as a "preconditional emotional response" which has taken years to create. Most times the victim of this condition has no coherent definition or explanation as to why he feels this way. That's the key word, feels, because there's no intelligent thought whatsoever involved.

Go up to your average brainwashed t.v. watcher and tell them your a National Socialist. They won't even know what your even talking about. You never hear the jews refer to us as National Socialist. It's always "nazi", "nazi", ''nazi". They say "nazi" like people say ******, kike, spic, jap and chink. It's a defaming and derogatory slur. A bad word. And I take offense to it, often times becoming irate. I don't let anyone get away with calling me that, if you get my drift. We are not "nazis", We are Hitler Folk! Hitler's Folk, get it!

And I hate to say it, but most people claiming "nazi" act like they are reading from a hollywood script. Most of them couldn't tell you the day Hitler was born much less explain to you our easy to understand philosophy of life.

So why be a "nazi"? Shoot, if your going to be that you might as well become a jew. Convert to judaism. Just saying that makes you mad huh. Death one thousand times over before I become a jew. Well then, death before you become a "nazi". It's a jewish word, a jewish definition, a jew created emotional response and a jewish hollywood character.

And what's up with this "neo" thing? Man! That's crazy. "neo" huh? No, I don't think so. I'm not going for that one either. "neo"! We never hear the jews say neo-communist or neo-marxist. How come the jews only apply this post period to us? Well I'm not riding with it.

Next they will be calling us "confused africans" and I suppose were just going to jump on it like it's the last train smoking for the Fatherland. O.K. and so while we are at it we'll just go ahead and adopt their entire program as our own and we'll just commit systematic genocide upon our own race by out right murder and miscongeneation, with the zeal of a jew intoxicated on the blood of our babies. Yeah right! I would rather suffer tho worst torture for all eternity to come. Are you hearing me people? For the love of our race, for the love of our children, for the love of the unborn, we are not "nazis"!! We've got to get our minds right. Because we have got to win this thing. Take time and think, think White man, think about what your saying and doing. We are not "nazis", we have never been "nazis" and will never be "nazis". We are National Socialist Folk, Hitler Folk, Period, bottom line. With no strings attached and with no hollywood.
And just say it with conviction and heart. Say, NATIONAL SOCIALIST FOLK, and stress every word. Say, Hitler Folk, like a strong White man. Now doesn't that sound better than "neo-nazi" Damn straight.

A Folk is a group of people with the same goals, common values, common ideals, common heritage and common blood. Goals, Values, Ideals, Heritage and Blood. We all want the same thing, we all value the same thing, get it. We are a Folk group within our race. We have chosen out ourselves from the herd, from the flock.

Not every Aryan is our folk. Like that white man who allows his beautiful blond daughter to marry or be exploited by negros and jews is not our Folk. That white man who teaches his children to race mix, encourages them to race mix, who says were all the same color inside and who says we are all equal in the eyes of the lord is not our Folk. If they don't think like us and act like us they are not our Folk. Period, bottom line. Thoughts and actions.
So yes, we are fighting for our entire races survival. But first we fight for our Folk. I could care less about the white judge and jury who would sentence me to death for doing my duty in the 14 words. To hell with them, it would be better for us if they were dead, I'm not fighting for them. Those whites who have been brainwashed by the jews and fight against us for the jews I care nothing about. Do you hear me...nothing. To hell with them. Although I do feel sorry for them at times and wish and hope someday they will wake up and at least stop fighting against us. But until then, they are my enemies.

I am not fighting for that element of our race that thinks race mixing is the greatest thing happening and who thinks jews are the nicest people in the world and who think Adolph was a terrible evil man and who hate me for all that I stand for. To hell with them, one day they'll be gone, the sooner the better and we'll still be here . Hitler's Folk! We who have taken heed to the message of Adolph Hitler. The father of our tribe.

So that's why we put our Folk first. I'm fighting for my Folk. I am a warrior for my Folk. I'm not willing to fight for somebody who is not willing to fight for themselves. And I could care less about all those race traitors out there.

We need to stick together and get together. Get together and form little Hitler Folk communities. And concentrate on raising our children. Because that's where our future is and our children must take first priority. They are our most important asset and sacred treasure.

Just think how strong our children will be, all growing up together since birth, in a little Folk community, they all know each other, each others entire family, they went to our little Folk community school and they celebrated our sacred days together like uncle Adolf's birthday and remembrance day. All their lives the only thing they've ever known is each other, raised with common values, goals and ideals. How strong would they stand together. They would not rat on each other, they would not tell on each other when the going got tough. Their love would be so strong for each other nothing could tear them apart. They could not be broken. Let me stress that. They could not be broken!

That's the most important thing we need to be doing. Establishing Folk communities, all of us getting together and raising high quality Aryan children. And just living our lives together as a Folk, just as nature intended for us. Doing what people do from day to day. Not running around aimlessly like a bunch of hollyweird "nazis", but settling down to some real serious work, handling ourselves like true Aryan Folk, a Hitler Folk. Setting to work and establishing ourselves in communities. We're to scattered out right now. We need to become more tight nit and create some cohesiveness among ourselves. Remember uncle Adolph said that all creative work is anti-semitic. So lets get creative!

So like I was saying, they all call us "neo-nazi". Man I hate that and it pisses me off. I'm tired of it, aren't you? We need to shake that handle, with a quickness. I'm not a "neo" anything. Let's get with the program Folks. Let's get our mind right. This is our "Revolution in thought". And the thought proceeds the deed like lightning does thunder.

Like I said, I'm not going to let no filthy stinking kike tell me what to call ourselves or any of my friends. I'm a straight out National Socialist, just like Hitler was.

Well now that we've settled that once and for all. Lets get on with it! Valhalla awaits!! I'll see you there.

Heil Hitler and forever yours

in the fourteen words!

Jim Abbott


Blood and Honour Serbia
United Force 1987

@28serbia


   
ReplyQuote
vizionar777
(@vizionar777)
Noble Member
Joined: 3 weeks ago
Posts: 462
Topic starter  
Раде С. Н. Рајић

ЧАСТ И КЛЕТВА У НАШЕМ ПРЕДАЊУ
Етичка и заветна вредност Лазареве клетве

Напомене о клетви

Разговори или полемике о клетви у нашем народу изазивају бурна реаговања и опречна мишљења као ретко који други појам. То је најчешће због тога што она, као један од садржаја народних обичаја и моралних норми, има снагу предања и долази у сукоб са неким савременим схватањима морала. Уз претходно, мора се имати у виду веома сложена и тешка историјска прошлост живљења, борби и опстајања нашег народа на балканским просторима где су била изражена сукобљавања великих империја и бројних интереса. У таквим условима и током неколико векова, део нашег народа је што милом или силом, превођен у друге стране вере и идеологије, да би потом био злоупотребљаван и често окретан пљачком, терором и геноцидом против своје српске православне изворне матице. Био би велики грех неистаћи да је један део тако однарођеног Српства, био и остао свестан својих православних предака и српског корена. У том духу, на пример, неки од тих великих Срба мухамеданске вере са пуно части и поноса инсистирали су на братству, разумевању и слози између православних и исмализованих Срба, објашњавајући сплет историјских оконости који је довео до примања мухамеданске вере код тог дела нашег народа.1) Такав став је поред осталог био опредељен односом према клетви заједничких предака, о које се није смело огрешити. 2)

Клетва је кроз опомену била је усмерена на превентивну заштиту и хомогенизацију друштвених заједница од оних њених припадника који су нарушавали њене животне или друге важне интересе. С друге стране, кроз жељену физичку казну од „више силе“ ( у смислу пре свега од божије силе) – била је усмерена како према онима који су нанели велико зло (било из своје или неке друге, односно непријатељске средине), тако и према својим припадницима који су обавезни на освету за почињене злочине њиховој заједници. Уско је везана за митска, па и вишебожачка народна веровања 3) и моралне норме дотичне заједнице, а често и за заклетву, односно част.

Дакле, клетва је прехришћанског изворишта и духа са снагом предања 4). Важно је знати да наше хришћанство признаје и има само казне духовног карактера и виду анатеме, свргнућа или одлучења, односно искључења из заједнице наше вере. Међутим, како је Лазарева клетва ипак клетва, онда је веома јасно да је она: с једне стране, предање и осећање које произилази из митских и обичајних моралних норми нашег народа; а с друге, представља израз заклетве и части комплексног косовског феномена. Поред тога, клетва није само захтев за казну ономе коме је упућена од стране неке „више силе“, већ она подразумева и обавезу освете својих припадника да се казни злочинац и издајник. Освета се овде схвата као обавеза успоставе, односно посвете истине и правде, чиме се доприноси општем добру како би се поуздано стало на пут ширењу сваковсрног насиља и зла.5) У том смислу Лазарева клетва има своју етичку вредност. Као таква је уграђена и постављена у косовски завет.

Наук

Лазарева клетва је круна косовског завета. Она је најважнија и најпознатија клетва у Српству. Почивајући на етичким основама добра косовског завета, а ради његове моралне одбране и очувања током времена, представља жестоку опомену, а потом и националну клетву и казну за сваку намеру или дела која су супротна виталним интересима Отаџбине, државе, вере и нације. Због тога је и исписана на централном месту наше историје, на Газиместану, на Косову, Светој српској земљи. И зато се према њој са поштовањем етичке и заветне снаге славе и духа части Српства, примерено актуелним условима и могућностима, као достојни припадници нашега народа, морамо одговорно односити, понашати и деловати.

Увод

Косовски завет, односно косовски феномен је сложен, тајновит, периодично силовито моћан, етички обликован, морално узвишен и временски трајан управо због тога што у свести и духу србског народа носи најјаче утемељење: у Срба најстаријем – религијском култу славе, у видовданској етици као нашој философији морала 6), у ратничкој витешкој части косовских јунака 7), у части као највећем смислу човековог земаљског живота, у великом отачаствољубљу 8), у слободарској души србског народа, и у лепоти нашег православља.

Иако се у први мах Лазарева клетва односи на позив цара Лазара за Косовску битку 1389. године, она је управо клетва која се преносним значењем и изузетном снагом у име најславнијег, најчаснијег и најчеститијег дела нашег народа, односно предака наших, заветном опоменом до клетве даје и оставља живом делу нације да се по њој часно управља, ради, ствара и влада. Тако Лазарева клетва представља с једне стране круну косовског завета; а с друге, из њега на тајновит начин кроз предање преноси основне елементе Србског националног програма.

Косовска битка и косовски завет код Срба, односно косовски феномен, имали су, имају и имаће изузетну културно-историјску, морално-етичку и заветно-часну улогу у духу, свести, традицији, опредељењима, тежњама и родољубивим осећањима већине нашег народа. За онај други део народа који има умањен, обезличен, стерилан или космополитски осећај 9), косовски завет у његовој свести, у том смислу и не постоји.
У косовском феномену, односно завету, врх, сажетак и свету поруку његове целине чини Лазарева клетва.

О Лазаревој клетви

Као суштинско-заветна и изворно-народна, а оличена и дата кроз клетву Светог цара Лазара 10), односно владара србске државе, она је најпознатија клетва у Срба, која снагом, поруком и духом далеко превазилази националне, временске, историјске и географске оквире Косова.

Вредно је истаћи да Лазарева клетва снагу заветног духа остварује и кроз Његошев Горски вијенац, који је он посветио Карађорђу и Србству. То је уочљиво по томе што су и Лазарева клетва и ово наше најбоље и најпознатије песничко-епско и философско-етичко дело поставили част као темељ и највећи смисао човековог земаљског живота 11), уз клетву у духу Лазареве: „Љута клетва паде на изрода! / Прокле мати од невоље сина.“ (ГВ: 691 и 692.)

По наведеним основама, Лазарева клетва је за Србство од заветне, трајне и универзалне важности где год да Срби живе. Она је уједно најмоћнија, централна и јавно исписана порука на Косову, односно на споменику Косовским јунацима на Газиместану (иако је ту дата без другог стиха који је очигледно некоме сметао 12) ).

Лазарева клетва на споменику Косовским јунацима на Газиместану
без другог стиха из народне песме.

Текст Лазареве клетве
из народне песме „Стефан Мусић“ је следећи:

„Ко је Србин и србскога рода,
И од србске крви и колена 13),
А не дошо у бој на Косово,
Не имао од срца порода,
Ни мушкога ни девојачкога,
Од срца му ништа не родило,
Рујно вино ни пшеница бјела,
Рђом капо док му је колена.“

Морало би се имати у виду, да суштинско значење и разумевање Лазареве клетве није могуће у потпуности схватити уколико се она не анализира и објашњава по предачком култу славе и духу неписаних закона части 14). Другачија објашњења ове клетве мимо уважавања и разумевања култа славе и неписаних закона части, делују ипак недоречено, суштински површно и упрошћено.

Нарочито је важно истаћи да је на повремено исполитизовану актуелност теме о Лазаревој клетви, потребно дати нова објашњења, тим пре што ће се она још јаче актуелизовати у временима надолазећих државно-политичких, социјално-економских и моралних криза. Дакле, уколико се Лазарева клетва из народне песме „Мусић Стефан“15) анализира по стиховима и њеним целинама са аспекта части, онда она има следеће објашњење:

„КО ЈЕ СРБИН И СРБСКОГА РОДА,
И ОД СРБСКЕ КРВИ И КОЛЕНА;“

Иако ови стихови чине целину, ваља их посебно објаснити. Првим се мисли, пре свега, на све Србе и њихова поколења, односно род српски. Други стих се односи на оне одрођене чији су стари и преци (по крви) били Срби па су примили другу (страну) веру или идеологију; односно, како Његош записа у „Горском вијенцу“, то су они који су „Похулили вјеру прађедовску“ па „Заробише себе у туђина“ 16).

„А НЕ ДОШО У БОЈ НА КОСОВО,“

Не односи се овај стих само на Косовски бој 1389. године (6897. лета 17)). Њим се управо живо поколење Срба позива на сваку актуелну и будућу одбрану и борбу за државне и националне интересе укључујући и борбу на пољу исправки заблуда и грешака претходних генерација. Уједно укључује обавезу вођења национално и државно одбрандбених и ослободилачких ратова.

„НЕ ИМАО ОД СРЦА ПОРОДА,
НИ МУШКОГА НИ ДЕВОЈАЧКОГА,“

Дакле, не имао деце и наследника из брачне и људске љубави; односно, жеља да му се затре породица, слава и презиме, како по мушкој тако и по женској крвној лози са јасном опоменом би се од таквих лица избегле све несреће и штете нашем народу. Стиховима се индиректно истиче, да ако те брачне и људске љубави нема, онда ће се пре јављати пород без нашег отачаствољубља, односно родољубља и љубави према Отаџбини, што временом може да прерасте у бешчашће и мржњу према свему српском и Србству уопште.

Уз претходно ваља знати, да је части примерена само права љубав, а обе заједно чине племенитост, великодушност, узвишеност и моралну лепоту живота. Насупрот томе, потпору бешћашћу даје мржња која подстиче порочност, насиље, злочине и геноцид 18). Стих дакле опомиње на опасност што доноси мржња у виду бешчашћа које могу да приме млада поколења васпитавана на тако ружном осећању.

„ОД РУКЕ МУ НИШТА НЕ РОДИЛО,
РУЈНО ВИНО НИ ПШЕНИЦА БЕЛА,“

Што год човек намеравао, радио и стварао, лоше му кренуло и безуспешно му било, с тим да му се посебно куне народно пиће и хлеб који једе. Овде се преко вина и пшенице - које су део части при обреду крсне славе у Срба - клетва индиректно пребацује и на његову породицу зато што је одступио не само од косовског завета, већ и од завета славе својих предака који су проносили и одржавали славу као наш најстарији (прехришћански) и најјачи религијски култ.

„РЂОМ КАПО ДОК МУ ЈЕ КОЛЕНА!“

Клетва кулминира поруком, да ови људи као моралне рђе (у смислу „људи без карактера и части“) углавном таква поколења могу и да имају, те да су они са својим потомцима за сва злодела према Србству и најодговорнији. Овде се мора подсетити на пророчки Његошев стих који се наставља на онај „Заробио себе у туђина“, где каже: „Па је братске крви ожеднио!“ Ипак, као мугућност избора, важи правило да се клетва скида са оног поколења које искрено, часно и добровољно, почини дела достојна заједничком животу и враћању завету својих србских предака.
Када се овако у етичком, моралном и заветном духу части разуме и схвати Лазарева клетва, онда она има итекако моћну поруку с којом се не сме, нити може, поигравати Србин који има осећање части, родољубља и патриотизма без обзира на образовање или звање, на занимање или професију, младост или старост, у држави или дијаспори, на пол или политичка уверења, итд. То се наравно у индиректној моралној и етичкој садржини односи и на оне наше сународнике чији су преци били Срби.

О части у светлу Лазареве клетве

Мора се истаћи да је наш однос према Лазаревој клетви директна рефлексија нивоа националне свести, родољубља, патриотизма, достојанства, прегалачког рада, витешког духа и частољубља. Тај однос је уједно, изванредан и непогрешив тест морала части сваког оног или оних који се према њој директно или индиректно исказују и показују, па био то појединац, нечији представник, група, породица, организација или чак институција, па и делови нашег народа.

Зато она, с једне стране, боли све оне који личну, националну, службену и општу част доживљавају као морални кулук, превазиђену друштвену вредност, митоманију косовског феномена, или некакву емоционалну особину, те кроз живот више иду саможивим егоизмом, отупљеним патриотизмом, јаловим космополитизмом 19) и потрошачким менталитетом.

С друге стране, на основу израженог частољубља, част за део нашег народа у његовој свести, осећањима, понашањима и уверењима заснованих по духу Лазареве клетве у смислу да она представља клетву најплеменитије и најчеститије душе наших славних предака; има јаче значење као заветан и неписан закон односа према Отаџбини, држави, вери и нацији, него постојећи, а ипак привремени писани закони, уредбе, прописи, ставови или прогласи 20). То се поготово у прикривеној или отвореној форми, осећа тада уколико ови актуелни закони, уредбе, ставови итд. у већој или мањој мери одступају од заветне, етичке, моралне и духовне вертикале Лазареве клетве – ње као круне косовског феномена који је поставио и дао основе српског националног програма.

Услови, право и потреба покретања Лазареве клетве

У вези с Лазаревом клетвом, уколико је неко потеже према другом, а да би она имала одјека у јавности, изузетно је значајно да она мора да почива на истинитим чињеницама зле намере и последицама огрешења о виталне националне интересе, или пак њихове издаје, а не на паушалним оценама и тенденциозним, злонамерним или подмуклим мотивима.

Овде се одмах поставља важно питање: Ко је тај ко има право да просуди шта је истина да би се нечији поступак или дело оквалификовало као зла намера или издаја и на њега бацила ова клетва? Одговор је следећи:

То право оцене, просуђивања и клетве има само част оних лица, односно представника организација и институција од поштовања, угледа и ауторитета, да би као одговорна и позвана покренула брзу, правичну и истрајну моралну реакцију на намеру бешчашћа и издаје.

Неки Лазареву клетву могу тумачити као непримерену с једне; и као језик мржње с друге стране. И једно и друго нема основа. Наиме, ко тако иступа само потврђује да на жалост неразуме етику добра, суштину части, завет косовског феномена и србски патриотизам. Дакле, Лазарева клетва се по потреби мора актуелизовати као превентивна мера и жестока опомена, уз услов постојања истините основе због које се потеже. С друге стране, да би имала одјека и ефекта у нашем народу, мора почивати на уверењу да потиче из неоспорно часних мотива и ауторитета онога ко је даје.

Ова клетва, по основу тога што носи етичку основу добра из косовског завета, није језик мржње. Она пре свега представљала језик презира. Да би се ово схватило, важна је суштина разумевања појмова мржње и презира са аспекта етике и духа части. Бешчашћу одговара језик мржње, а части која увек мора да има етичку основу (уосталом, она једина бранила етику кроз историју како истиче један философ), управо одговара језик презира за све лажно, улизничко, кукавичко, злочиначко и издајничко.

У Лазаревој клетви директно се не спомиње супротна, односно непријатељска страна. Међутим, како је та страна ипак присутна својом агресивном, освајачком, пљачкашком, геноцидном 21), оробљивачком и унијатском намером, али и другим бројним нечасним делима, то је додатни разлог због чега се Србима упућује овако посебна опомена у виду клетве. Дакле, кад је у питању та супротна, односно непријатељска страна, Лазарева клетва из своје дубине, поуке и етичке основе универзалног добра, индиректно се односи и на све оне који имају горе 22), исте или сличне споменуте намере и дела.23)

Снага и заветни дух

Коначно, Лазарева клетва је жестока опомена, а потом и национална клетва изникла на тешким па и трагичним искуствима Срба на овој балканској ветрометини Српских земаља, из предкосовског, косовског и покосовског периода, те мудро обликована и записана у најчеститијем духу и менталитету нашег народа. Као таква, у виду једног сегмента десетерачке епске песме, враћена је у централни догађај наше историје, у Косовски бој, да кроз речи светог владара цара Лазара а по духу косовског завета, као језгровита и дубоко, односно вишезначно садржајна порука, на све четири стране света буде упућена живом поколењу нашег народа (Његош то каже стихом: „Куда ћете с клетвом прађедовском?“) да се према њој управља и руководи у свим приликама када су у питању очувања и одбране виталних интереса Отаџбине, државе, вере и нације 24). Уједно, она, руководећи се етичким основама добра у борби против зла, и по законима и ћудима части, даје неписано право освете према свима онима који су злоделима, издајом и злочинима нанели велике штете и несреће нашем народу у било ком облику. Због тога се према њој са поштовањем етичке и заветне снаге косовског феномена, славе и части Српства, ваља одговорно односити, понашати и деловати.

Она стоји као историјски али и увек актуелан етички и морални компас на теразијама општечовечанске и националне части, односно несаломивог духа Српства, где се на једном тасу налазе верност, част, честитост, великодушност, достојанство, патриотизам, лојалност, рад, знање и мудрост; а на другом издаја, кукавичлук, опструкција, непринципијелност, малодушност, егоизам, унијатство, бешчашће, додворништво, па и космополитизам.
Да ли и у ком степену такве теразије видимо или осећамо, и поштујемо или чак занемарујемо, најбоље показују наша дела, морална и патриотска осећања и актуелна догађања на политичкој, друштвеној, културно-просветној, војној и привредној сцени.

Напомене

1. У име таквих великана, вредан је спомена Омер-бег Сулејманпашић- Деспотовић који у песми посвећеној нашем народу под називом “Српству“ између осталог пише: “Из мог срца, из пламених груди,/ Из уздаха, из душе, из снова,/ Теби Српство, моја срећо драга,/ Лети, ево, лака пјесма ова!.../Суза чиста; суза душе моје,/ Суза, што ме милом братству веже,/ Суза вјерна љубави к крви,/ Теби, Српство, што ме вјечно стеже!“
2. По том основу су углавном тајно чување иконе породичне крсне славе, односно одржавано сећање на крсну славу и православну веру.
3. У том смислу су и данас присутне разне клетве као на пример:„Дабогда га гром убио!“ алудирајући на Бога Перуна из предачке вере као небеског бога, Бога грома, који може такву казну да изврши. (Прим. Р.Р.)
4. Предања су оне трајне а углавном битно сачуване вредности које су нам остале од наших предака и као такве се одржавају и чувају у народним обичајима, духу и традицији. (Прим. Р.Р.)
5. Уколико се неби путем освете, односно кроз овакво кажњавање зла посветила истина и правда, онда би се индиректно доприносило његовом ширењу. Тако би се на посредан начин, било недовољно активним, неефикасним или пасивним односом поставили у ситуацију саучесника у злу, што је свакако супротно етичком основу добра. (При. Р.Р.)
6. Опширије: Милош Ђурић, Видовданска етика, Издање срп. акад. друштва „Његош“ у Загребу, 1914.
7. Обилића дух доминира у овој врсти части, али и у мушкој и националној. По том основу Обилић представља несаломиви дух нашег народа. (Прим. Р.Р.)
8. Овај (стари) појам „отачаствољубље“ подразумева љубав према својим прецима и територијама, односно земљама где су они живели. Понајвише би одговарао данашњем схватању националног патриотизма. (Прим. Р.Р.)
9. Амерички председник Теодор Рузвелт је казао следеће: „Ни због чега није човек тако брзо и сигурно неспособан, да што ваљано у свему учини, као због млитавог осећања, које зову космолопитизам.“ (Милош М. Васић, Висока војна дисциплина, Нова штампарија „Давидовић“, Београд, 1909, с. 171.)
10. Патријарх србски Јефрем: „... је венчао кнеза Лазара за цара 1382. године.“ (Опширније: „Србски свети“, манастир Рукумија, 2000, с. 30 – 33.) и (Н. Велимировић, Охридски пролог, с. 456.)
11. Опширније: Димитрије М. Калезић, Етика Горског вијенца, Сремски Карловци, 1969, с . 146 -147.
12. Овај стих гласи: „И од србске крви и колена“. (Прим. Р. Р.)
13. Овај стих није исписан на споменику Косовским јунацима. Он је директно погађао и прозивао оне наше грађане који су се осећали као припадници одрођене српске матице те га је требало изоставити али тако намерно и циљно да се опомена и кривица по клетви пребаци само на оне који су и даље остали верни завету, вери, отаџбини и Србству. (Прим. Р. Р.)
14. О неписаним законима и ћудима части, опширније: Раде С. Н. . Рајић „У име части“, „Динекс“ Београд, 2007, с. 115 – 161.
15. Рајко Петров Ного, Српске јуначке пјесме, Антологија, Пето издање, БИГЗ, с. 147.
16. Горски вијенац, 380.
17. Сви наши средњовековни списи бележе године по старом мерењу времена које је почето 5508 година пре хришћанске ере. На пример, Свети Сава је 1200. године по Христу записао: „У лето 6708, месеца фебруара у 13 дан к вечном преложи се блаженству наш отац Симеон, заветом оставив манастир овај на мени.“ Деспот Стефан Лазаревић не пише да се Косовски бој догодио 1389. године, већ да се „случио 6798. лета“.
18. Отуда имамо ситуацију да су најтеже злочине геноцида над Србима вршили управо потомци екстремно преверених и однарођених Срба.
19. „Ни због чега није човек тако брзо и сигурно неспособан, да што ваљано у свему учини, као због млитавог осећања, које зову космолопитизам.“ Теодор Рузвелт
20. Једна од ћуди части је та да она у неким случајевима када брани своје моралне, обичајне и етичке принципе са којима се у потпуности не слажу актуелни закони, издиже своје неписане законе изнад тих важећих писаних закона, уредби и прописа. (Опширније: Раде С. Н. Рајић, Н.Д., с. 159.)
21. У 20. веку кроз борбена дејства, а посебно кроз систематски геноцид, страдало је скоро 4 милиона Срба. Када би се од лубања тих пострадалих Срба сачинила нова „Ћеле кула“, она би била висока 1 км са по 200м ширине у основи. (Опширније: Николај Велимировић, Косово и Видовдан, Библиотека „Словесник“, Шабац, 1988.)
22. Мора се напоменути да је у контексту геноцида над србским народом била и изјава француског генерала Жофреа команданта авијације НАТО за агресију на СРЈ током 1999. године када је рекао: „Авијација је добила наредбу да уништи живот у Србији!“
23. Поред актуелних и тешких проблема последњих деценија, морају се сагледавати бројне манипулације у случају Косова, а посебно Сребренице где се тенденциозно, једнострано, злонамерно, исполитизовано и неистинито, нашем народу намеће на перфидан начин „злочин геноцида“. (Опширније: „Сребреница“, „Двери српске“, часопис за националну културу и друштвена питања, година 11 број 43, 3/2009, Београд. У потрази за истином препоручујемо чланке: Ноама Чомског, Дајане Џонсон, Валтера Маношека, Јиргена Елзесера, Жерминал Чевикова, Жака Вержеса, Смиље Аврамов и Предрага Драгића Кијука.)
24. Наравно да ти интереси нису били исти на пример у време дизања Првог српског устанка, Мајског преврата 1903. године, пред Балканске и Први светски рат, између два светска рата, или у данашње време. Они су се временом само усложавали и компликовали, с тим да су се увек морали одредити они најважнији и реално оствариви. (Прим. Р.Р.)


Blood and Honour Serbia
United Force 1987

@28serbia


   
ReplyQuote
vizionar777
(@vizionar777)
Noble Member
Joined: 3 weeks ago
Posts: 462
Topic starter  

Веома драгоцен увид у то како су Нацисти видели остале Европске народе нам је стигао из мемоара Артура Силгалиса, шефа особља генералне инспекције Латвијског (литванског) региона, Литвански Waffen SS, у својој књизи »Литванска Легија« (Џејмс Бендер издавачка кућа, 1986. година, стране 348-349). У тој књизи, Силгалис описује разговор који је имао са Хајнрихом Химлером, који је био на челу СС-а, и други најмоћнији човек у нацистичкој Немачкој: "Он (Химлер) је тада споменуо све нације које је ценио и које су спадале у Германску породицу народа, а то су: Немци, Холанђани, Фламанци, Англо-Саксонци, Скандинавци и Балтички народи. 'Да повежемо све ове народе у једну велику заједницу народа је најважнији задатак у времену које је пред нама' – Химлер је рекао.Ово уједињење мора да се спроведе по принципима једнакости и истовремено треба да обезбеди очување идентитета сваког народа као и његову економску независност, наравно, у складу са интересима свих простора које насељавају германски народи. Након уједињења свих германских народа је једну фамилију, ова фамилија... мора да преузме на себе мисију да омогући уједињење и фамилије свих Романских народа чији је животни простор онај који је оивичен благом климом. Након уједињења, мислим да би сви Романски народи могли да очувају свој национални идентитет баш као и Германски народи. Ова велика фамилија и заједница народа Беле Расе би онда имала за свој задатак да омогући и уједињење свих Словенских народа у своју фамилију зато што су и они припадници Беле Расе... Ово уједињење Беле Расе је нужно како би се спасила западна култура и цивилизација од Жуте расе. У овом времену, Wafen SS је водећа сила јер је њена структура базирана на принципима једнакости. Wafen SS у себе није инкорпорирао само Германске, Романске и Словенске, већ чак и исламске јединице, што је истовремено доказало да је свака од ових јединица успела да сачува свој национални идентитет борећи се раме уз раме једна уз другу... ја знам ово веома добро моји Немци. Немци увек воле да мисле о себи као да су бољи од других, али ја бих желео да ово оповргнем. Веома је важно да сваки Waffen SS официр треба да се повинује наређењу другог, вишег официра друге националности, као што се официр друге националности повинује наређењу немачког официра." – Преузето са »March of the Titans« Артура Кемпа.


Blood and Honour Serbia
United Force 1987

@28serbia


   
ReplyQuote
Share: