https://montenegrina.net/pdf/Risto%20Kovijanic%20-%20Crnogorska%20plemena%20u%20kotorskim%20spomenicima_knjiga%20I.pd f" target="_blank" rel="noopener">chrome-extension://efaidnbmnnnibpcajpcglclefindmkaj/ https://montenegrina.net/pdf/Risto%20Kovijanic%20-%20Crnogorska%20plemena%20u%20kotorskim%20spomenicima_knjiga%20I.pdf
@dominus Прочитај цијелу књигу, немој дијелимице. И немој стављати свој его изнад виших циљева, ако сам едукованији прихвати то јер, само ћеш напредовати у том случају. Види, што се тиче ствари из скорије српске историје, мислим на ратове деведесетих, Први свијетски рат са Српске стране, то можда боље знаш, нисам у потпуности изучио ту периодику али, о Црној Гори, настанку племена Црне Горе, Дукљи, Зети итд. нисмо ни близу да можеш расправљати са мном на истој разини.

@dominus Morao sam na latinicu, pa da se i pohvalim, na engleskom. Those books i have read in my past. I can't put them all in link so you tell what you want i gonna put links of books you want, if you still think you read more than i am...it would be best to avoid each other because you are very close to become very disgusting from almost entire forum! I approve you one more time that i have more educated and you can't discus on the same level with me and only one fact for what i have tell. You put one page to ,,educate'' me about first comment of Montenegro by Risto Kovijanić, brotherhood from Nikšić by the way, and i gave you proof i have read entire book and you put here one page??? Brother my brother...
Ајде, шта да поставим, што се тиче Црне Горе, Херцеговине, Метохије, Србије - дијелимице ја сам прочитао. Видим да из мојих извора има и твојих крајева како рече, има и Хрватска и то писана из твог виђења што не знам, нити могу да залазим још у Хрватску, Далмација ми је била довољна. 
Литература - Ризница - Србија - Црна Гора - Мој

Велимир Михајловић – Српски презименик
Милица Грковић – Речник личних имена код Срба
Јован Цвијић – Антропогеографски проблеми балканског полуострва
Јован Цвијић – Антропогеографски списи
Јован Цвијић – Метанастазичка кретања; њихови узроци и последице
Реља Новаковић – Одакле су Срби дошли на Балканско полуострво
Сима Лукин Лазић – Срби у давнини, Загреб, 1894.
Павел Јозеф Шафарик – O пореклу Словена, 1828. године
Т. Маретић – Славени у давнини, Загреб, 1889.
Тибор Живковић – Gesta Regum Sclavorum I (Летопис попа Дукљанина, уз критички осврт)
Тибор Живковић – Gesta Regum Sclavorum II (Летопис поа Дукљанина, уз критички осврт)
Мита Костић – Исељавање Црногораца у Србију 1889. године
Мита Костић – Српска насеља у Русији
Мита Костић – Нова Србија и Славеносрбија
Бранислав Ђурђев – Нешто о влашким старјешинама под турском управом
Влајко Палавестра – Народна предања о старом становништву у динарским крајевима
Зборник Илариона Руварца
Милан Ђаков Милићевић – Поменик знаменитих људи у српскога народа (1888.)
Петар Влаховић – На животним раскрсницама
Богумил Храбак – Католичко становништво у Србији 1460. – 1700.
Драго Роксандић – Српска и хрватска повијест и “нова хисторија”
Андрија Качић Миошић – Разговор угодни народа словинскога
Владимир Ђурић – Промене у насељима у ФНР Југославији
Српска народна јела и пића из 1908. године
Владимир Ћоровић – Прилог проучавању начина сахрањивања и подизања надгробних споменика у нашим крајевима у средњем веку
Стара Србија и Арбанаси (Српско-бугарски односи и арбанашко питање), Београд, 1904.
Александар Крстић – Сеоска насеља у Подунављу и Посавини Србије и јужне Угарске у 15. и првој трећини 16. века
Биљана Миленковић-Вуковић и Ласта Ђаповић – Етнографска грађа у делу Јована Мишковића
Турски катастарски пописи из 1455. за област Бранковића – додатак из Гласа јавности
Архива Арона Деспинића о трговини Србије и Аустроугарске од 1808 до 1859. године, Леонтије Павловић
Култови лица код Срба и Македонаца, 1965. године Леонтије Павловић
Ивица Тодоровић – Мултидисциплинарна истраживања порекла становништва Србије
Тодоровић/Вучетић/Марић – Непосредни резултати нових мултидисциплинарних етногенетских истраживања Срба и становништва Србије
Тодоровић/Вучетић/Марић – Компаративни аналитички осврт на најновија генетска истраживања порекла Срба и становништва Србије – етнолошка перпесктива
Стари српски записи и натписи
О српском имену по западнијем крајевима
Ђорђе Јанковић – Српско поморје од 7. до 10. столећа
Списак крупних земљопоседника Бач-Бодрошке жупаније 1897. године (превод и карта)
Љубомир Стојановић – Стари српски родослови и летописи
Александар Лома – Топонимија Бањске хрисовуље
Тибор Живковић – Словени и Ромеји
Јован Суботић – Србско презиме (чланак из 1839.)
Михаило Динић – О називима средњевековне српске државе
Тибор Живковић – Етничке промене на територији данашње Србије у периоду од VI до Х века

Косово и Метохија

Атанасије Урошевић – Косово
Милисав Лутовац – Ибарски Колашин
Милан Ивановић – Споменици Ибарског Колашина
Маринко Станојевић – Заглавак
Мирко Барјактаровић – Ругова
Милисав Лутовац – Гора и Опоље
Милета Букумирић – Ономастика Сиринићке Жупе
Милета Букумирић – Ономастика јужног Косова
Љубисав Ћирић – Ономастика Изморника
Алија Џоговић – Ономастика Ђаковице и суседних села
Алија Џоговић – Ономастика Дечана и околних села
Алија Џоговић – Ономастика Горе
Данило Стијовић – Ономастика дела северне Метохије
Данило Стијовић – Ономастика Суве Реке и околних села
Mark Krasniqi – Дуље
Mark Krasniqi – Ораховац
Mark Krasniqi – Сува Река
Миленко Филиповић – Хас под Паштриком
Миленко Филиповић – Жур и околна села
Миленко Филиповић – Различита етнографска грађа Косова и Метохије
Милета Букумирић – Из ономастике јужне Метохије
Милета Букумирић – Ономастика дела Прекорупља
Милета Букумирић – Ономастика Прекорупља, 2. део
Светозар Стијовић – Ономастика источног дела Метохијског Подгора
Светозар Стијовић – Ономастика средишњег дела Метохијског Подгора
Светозар Стијовић – Ономастика западног дела Метохијског Подгора
Светозар Стијовић – О антропонимима Гораждевца
Митар Пешикан – Из историјске топонимије Подримља
Татјана Катић – Вилајет Паштрик 1452-53. године.pdf
Војислав Радовановић – Антропогеографска испитивања 1929. године у Подујеву
Милован Радовановић – Становништво Призренског Подгора
Благоје Павловић – Насеља и миграције становништва општине Лепосавић
Атанасије Урошевић – О Косову, антропогеографске студије и други списи
Атанасије Урошевић – Етнички процеси на Косову током турске владавине
Косовка Ристић – Мало Косово
Татомир Вукановић – Дреница
Атанасије Урошевић – Новобрдска Крива Река
Атанасије Урошевић – Горња Морава и Изморник
Јован Трифуноски – Качаничка клисура
Милица Грковић – Имена у дечанским хрисовуљама
Милисав Лутовац – Звечан, Трепча и Косовска Митровица

Татјана Катић – Опширни попис Призренског санџака из 1571. године.pdf
Владимир Цветановић – Из ономастике Гњилана
Милица Грковић – Имена места и људи на Косову и Метохији у средњем веку
Бранко Р. Радеч – Дрваре на Космету и Радечи од 14. века

ЦРНА ГОРА 

Вук Ст. Караџић – Црна Гора и Бока Которска
Попис свега становништва Црне Горе 1879, I. том
Попис свега становништва Црне Горе 1879, II. том
Марјан Болица – Извјештај и опис Санџачког калифата 1614.
Трифун Ђукић – Извјештаји о бојевима Црногораца с Махмут-пашом Бушатлијом
Ристо Ј. Драгићевић – Неколико података о црногорским барјактарима и барјацима
др Ђурђица Петровић – Матаруге у касном средњем веку 

Стара Црна Гора

Јован Ердељановић – Стара Црна Гора
Јован Ф. Иванишевић – Подловћенско Цетиње
Павле Радусиновић – Насеља Старе Црне Горе општи дио
Павле Радусиновић – Насеља Старе Црне Горе посебни дио
Павле Радусиновић – Становништво и насеља зетске равнице од најстаријег до најновијег доба, општи дио
Павле Радусиновић – Становништво и насеља зетске равнице од најстаријег до најновијег доба, поријекло насеља и становништва, 2. део
Митар Пешикан – Зетско-хумско-рашка имена на почетку турског доба
Андрија Јовићевић – Зета и Љешкопоље
Андрија Јовићевић – Малесија
Богдан Лалевић и Иван Протић – Васојевићи у црногорској граници
Богдан Лалевић и Иван Протић – Васојевићи у турској граници
Радослав Јагош Вешовић – Племе Васојевићи
Спомени на претке и прошлост Васојевића
Андрија Јовићевић – Плавско-Гусињска област, Полимље, Велика и Шекулар
Милисав Лутовац – Рожаје и Штавица
Милисав Лутовац – Бихор и Корита
Андрија Јовићевић – Ријечка Нахија
Бранислав Ђурђев – Постанак и развитак брдских, црногорских и херцеговачких племена
Јован Ердељановић – Кучи, племе у Црној Гори
Јован Ердељановић – Братоножићи
Петар Шобајић – Бјелопавлићи и Пјешивци
Персида Томић – Врачани
Вуле Кнежевић – Племе Шаранци
Стеван Поповић – Ровца и Ровчани
Мирко Бајрактаровић – Ровца
Рајко Раосављевић – Морача, Ровца, Колашин
Раде Вујисић – Братство Вујисића
Ристо Ковијанић – Помени црногорских племена у которским споменицима 14-16. вијек
Ристо Ковијанић – Помени црногорских племена у которским споменицима 14-16. вијек, књига II
Житије Светог Стефана Пиперског
Момчило Гогић Лутовац – Андријевица
Милисав Лутовац – Беране
Илија Радуловић – Бијело Поље
Јово Медојевић – Православно становништво Бијелог Поља и њихове крсне славе
Илија Радуловић – Подгорица
Милисав Лутовац – Рожаје
Миливоје С. Ђуришић – Парци и њихови житељи – Ђуришићи и Раичковићи
Ранко Бубања – Монографија БУБАЊА
Радојка Цицмил-Реметић – Топоними зоонимског порекла на Пивској планини
Милета Р. Јанковић – Хроника села Лијешња у Ровцима (рукопис)
Марко Д. Обрадовић – Поријекло и родослов Обрадовића из Лубница
Марко Миљанов – Целокупна дела (Примјери чојства и јунаштва. Живот и обичаји Арбанаса. Нешто о Братоножићима. Разно)
Бранислав М. Вуковић – Заостро у простору и времену

Стара Херцеговина

Светозар Томић – Бањани
Светозар Томић – Пива и Пивљани
Светозар Томић – Дробњак, Пива и Бањани
Обрен Благојевић – Пива
Радивоје М. Тадић – Генеалогија пивског братства Тадић и друга братства презимена Тадић”
Светозар Томић – Шавник
Андрија Лубурић – Дробњаци, племе у Херцеговини
Стојан Караџић и Вук Шибалић – Породице у Дробњаку и њихово поријекло
Петар Шобајић – Никшић
Петар Мркоњић – Средње Полимље и Потарје у новопазарском санџаку
Жарко Шћепановић – Средње Полимље и Потарје
Мирко Барјактаровић – Етнички развитак Горњег Полимља
Милисав Лутовац – Србљаци у горњем Полимљу
Вукашин Шошкић – Шошкићи из Полимља
Славољуб Шошкић – Братство Шошкић, монографија са родословом/a>
Милета Војиновић – Пљеваљски крај, прошлост и порекло становништва
Видоје Деспотовић – Наша села
Милорад Јокнић – Становништво у пљеваљском крају
Ема Миљковић – Пљеваљско друштво – преображај из српског трга у Османску касабу
Јовановић, Радовић, Меденица, Ракочевић – Колашин
Богумил Храбак – Риђани
Митар Пешикан, Душанка Бојанић – Попис заорјенског племена Риђана с краја XV века
Милун М. Штурановић – Озринићи крај Никшића
Милан Пековић – Никшићка жупа

Црногорско приморје

Саво Накићеновић – Бока
Глигор Станојевић – Попис Херцеговаца пресељених у Боку Которску послије Карловачког мира
Глигор Станојевић – Катастри Херцег Новог и Рисна из 1704. године
Радославка Радојевић – Структура популације становништва Херцег Новог са аспекта антропонимије у току 19. и 20. века
др Горан Комар – Херцегновски ћирилични пописи (1750-1826)
др Горан Комар – Књиге од вјерности и доброте топаљске комунитади (1751-1806)
др Горан Комар – Даниловићи (зубачки и новски прваци)
Јован Вукмановић – Паштровићи
Андрија Јовићевић – Црногорско Приморје и Крајина
Јован Вукмановић – Етнички процеси и састав данашњег становништва у Старом Бару
Јован Вукмановић – Етнички процеси и састав данашњег становништва у Улцињу
Шиме Љубић – Скадарски земљишник од године 1416.

БОСНА И ХЕРЦЕГОВИНА (РЕПУБЛИКА СРПСКА)

Ђорђе Јањатовић – Презимена Срба у Босни
Шематизам митрополије дабро-босанске из 1882. године
Први шематизам православне српске митрополије Бањалучко-Бихаћке за годину 1901.
Есад Куртовић – Власи Бобани
Хазим Шабановић – Босански пашалук
Ђорђе Пејановић – Становништво Босне и Херцеговине
Милан Прелог – Повијест Босне у вријеме османлијске влад (1. део, 1463-1739)
Влатко Богићевић – Босна и Херцеговина, српске су земље и по крви и по језику, Мостар 1908.
Упутства за проучавање села у Босни и Херцеговини (чланак из Босанске виле, бр. 4 из 1897)

Западна Босна и бањалучки крај

Владислав Скарић, Поријекло православнога народа у сјеверозападној Босни, 1918. године
Ђуро Јарић – Тромеђа
Милан Васић – Етничка кретања у Босанској Крајини у XVI вијеку
Миленко Филиповић – Етнолошки записи с пута по западној Босни
Боривоје Милојевић – Купрешко, Вуковско, Равно и Гламочко Поље
Душан Карањац – Српска конфесионална школа у Ливну
Марио Петрић – Поријекло становништва Ливањског Поља
Младенко Кумовић – Порекло, миграције и страдања Срба са Купреса
Петар Рађеновић – Села парохије Крњеуше у Босни
Петар Рађеновић – Бјелајско Поље и Бравско
Милан Карановић – Поуње у Босанској Крајини
Петар Рађеновић – Унац
Петар Рађеновић – Некадашња област Милан-Кнежина
Алија Бејтић – Кнежина
Милан Карановић – Чланци из “Политике”
Раде Ракита – Јањ
Милан Карановић – Саничка Жупа
Миленко Филиповић – Поријекло, старост и распрострањеност топонима и антропонима Штрбац
Миленко Гашић – Становништво Приједора
Симо Стојановић – Записи протином руком
Драгица Гатарић – Дујаковци
Драгица Гатарић – Горње Ратково
Драгица Гатарић – Радманићи
Драгица Гатарић – Зеленци
Драгољуб Петровић – О говору Змијања
Ђоко Мазалић – Борач
Момчило Спасојевић – Шњеготина
Момчило Продановић – Село Штрпци (код Прњавора)
Петар М. Богуновић – Из усорског краја и околине
Мирослав Нишкановић – Поријекло становништва тешањског краја
Момчило Спасојевић – Поријекло становништва челиначког краја
Предраг Пузић – Трагом очева: Срби из Бихаћког, Крупског и Цазинског среза као аустроугарски војници и добровољци у српској војсци 1914-1918.

Средња Босна

Јово Божић – Српско Сарајевско поље, II део
Стјепо и Владимир Трифковић – Сарајевска околина
Божидар Милић Криводољанин – Економски развитак породица у селу Нишићима, срез Сарајево
Миленко Филиповић – Црква Ломница у Босни
Миленко Филиповић – Манастир Возућа у Босни
Миленко Филиповић – Попис Срба харачких обвезника у Модричи и околици 1851. године
Миленко Филиповић – Озрењаци или Маглајци
Бранко Перић – Чечава
Миленко Филиповић – Гласинац
Ахмед Аличић – Чифлуци Хусеин-капетана Градашчевића
Алија Бејтић – Нова Касаба у Јадру
Авдо Сућеска – Попис чифлука у рогатичком кадилуку
Миленко Филиповић – Височка Нахија
Миленко Филиповић – Живот и обичаји народни у височкој нахији
Миленко Филиповић – Вогошћа и Биоча у Босни
Станоје Јовановић – Вогошћа
Миливоје Павловић – О становништву и говору Јајца и околине
Прота Милан Илић – Опраштање са животом јајачког пароха
Миленко Филиповић – Боровица
Миленко Филиповић – Рама у Босни
Вукашин Сировина – Прошлост и насеља града Добоја
Душан Паравац – Логор смрти (хроника о аустроугарском логору интернираца у Добоју 1915-1917)
Салих Куленовић – Прилози за етнолошку монографију Скиповца (код Грачанице)
Салих Куленовић – Јања, етнолошка монографија
Петар Рајин Васић – Подмајевички Слијепчевићи
Јаков Дрљић – Биљешке о Брестову (с освртом на фамилију Дрљић)
Др Младенко Кумовић – Лугоњићи код Брчког
Група аутора – Копривна
Михаило Пантић – Брусница на Сави
Душан Паравац – Требава (предјели, људи, обичаји – прилози за монографију 1)
Миленко Максимовић – Бесмртници Озрена, Требаве и Посавине
Васкрсија Јанковић – Монографија Бољанића
Јелена Мргић – Жупе и насеља “земље” Усоре
Јован Б. Душанић – Летопис српске породице из Босне
Јован Б. Душанић – Прибнић, место у Републици Српској
Јован Б. Душанић – Прибинић и околина : етнографски и други записи
Петар Рајин Васић – Прохујало кроз село Пиперце

Источна Босна

Миленко С. Филиповић – Прилози етнолошком познавању североисточне Босне
Миленко С. Филиповић – Стари српски записи и натписи из североисточне Босне
Миленко С. Филиповић – Мајевица
Ристо Јеремић – О пореклу становништва тузланске области
Споменица Просветиног ђачког дома у Тузли (1919-1929)
Дефтери из 1519. и 1533. за Зворнички санџак
Салих Куленовић – Насеља и поријекло становништва у дијелу зворничког подриња
Миленко Филиповић – Почеци и прошлост Зворничке епархије
Стјепо Трифковић – Вишеградски Стари Влах
Миленко Тодовић – Црква Шклопотница у Ријеци код Фоче
Расим Живојевић – Иловача
Мирко Барјактаровић – Власеница
Радмила Кајмаковић – Семберија
Мустафа Грабчановић – Бијељина и Бијељинци
Осамдесет година Бијељинске гимназије (1919-1999)
Иван Марковић – Стари Угљевик који нестаје
Монографија села Доња Трнова (Угљевик)
Слободан Лукић – Монографија Богутово Село (Угљевик)
Веселина Ђуркин – Лексика Угљевика и Забрђа
Миленко Филиповић – Варошица Олово са околином

Херцеговина

Ристо Милићевић – Херцеговачка презимена
Јевто Дедијер – Херцеговина
Јевто Дедијер – Билећске Рудине
Поименични попис санџака вилајета Херцеговина
Петар Шобајић – Корјенићи
Саво Пујић – Џиварска црквена општина
Рајко Пантов Вукашиновић – Зупци под Орјеном у Херцеговини
Обрен Ђурић-Козлић – Шума, Површ и Зупци у Херцеговини
Миленко Филиповић и Љубо Мићевић – Попово у Херцеговини
Неђељко Паовица – Љубомир
Неђељко Паовица – Завође
Петар Шобајић – Дабарско Поље у Херцеговини
Глигор Станојевић – Попис Херцеговаца пресељених у Боку Которску послије Карловачког мира
Жељко Марић – Бишће јуче, данас
Владимир Ћоровић – Мостар и његова српска православна општина
Група аутора – Срби у Мостару
Група аутора – Епископија захумско-херцеговачка
Владимир Ћоровић – Српски манастири у Херцеговини
Љубинка Којић – Манастир Житомислић
Михајло Динић – Хумско-требињска властела
Михајло Динић – Земља Херцега Светога Саве
Есад Куртовић – Хум и Херцеговина кроз повијест
Роберт Јолић – Становништво Бротња у турско доба
Анте Фигурић – Требиње некада и данас
Саво Пујић – Ономастика Придвораца Требињских
Саво Пујић – Ономастика Површи Требињске
Неђељко Р. Деретић – Ономастика Ораховца у Херцеговини
Момчило Ћурић – Ономастика Љубомира
Вељко Брборић – Ономастика села Пустипуха у централној Херцеговини
Мирослав Нишкановић – Насеља Дрежнице и њихово становништво
Б. Тунгуз, А. Тунгуз – Калиновачко Загорје, Жупа, Междра и Мрежица
Радомир Станић – Стари српски надгробни споменици у Мостару
Радмило Б. Пекић – Задужбина Јелене Лазаревић у Херцеговини
Војислав Војо Митров Шешлија и Томислав Томо Павлов Шешлија – Трагом наших предака / Братство Шешлија
Владимир Дучић – Трагом презимена Дучић
Веселин Трапарић – Трапарићи
Шематизам српско-православне Митрополије и архидијецезе херцеговачко-захумске за 1890. годину
Шематизам српско-православне Митрополије и архидијецезе херцеговачко-захумске за 1900. годину
Споменица епархије захумско-херцеговачке из 1928. године
Љубо Михић – Љубиње са околином
Љубо Михић и Џелалудин Кантарџић – Банчићи, село стогодишњака
Р. Шаренац – Породица Шаренац Кресојевић
Богомил Храбак – О херцеговачким влашким катунима према пословној књизи дубровчанина Џивана Припчиновића
Радмило Б. Пекић – Врм и тврђава Клобук од најранијих помена до пада под турску власт
Radmilo B. Pekić – Maleševci in Bileća`s Rudine (на енглеском језику)
Радмило Б. Пекић – Херак Милошевић – крамар Малешевац
Радмило Б. Пекић – Писани помени манастира Тврдош из XV вијека
Стево Анђелић – Анђелићи

Поставићу прво овдје, па ако имаш неку жељу реци да подебљам тамо у секцији ,,Uncensured Europa''. Наравно, нисам ја све прочитао али, о Црној Гори, Херцеговини, Далмацији сам прочитао све, из више углова гледања и могу да водим разговор на истом нивоу са професорима. Али што се тиче Рашке, Старе Србије могу али, не као о мојој отаџбини. Пошледње сам читао о Београду и питање коме он припада 😉
Али Скопље, напр. Куманово то све припада Србији, Рашкој како ти звучи милије. Мени Краљевина Рашка звучи љепше, не кажем да је данас тако исправно, можда и јест'...

ХРВАТСКА

Група аутора – Лексик презимена СР Хрватске 1948. године, први фајл
Група аутора – Лексик презимена СР Хрватске 1948. године, други фајл
Драго Роксандић – Срби у Хрватској
Алекса Ивић – Миграције Срба у Хрватску током 16, 17 и 18. столећа
Адам Прибићевић – Насељавање Срба по Хрватској и Далмацији
Радослав Лопашић – Хрватски урбари
Иван Мужић – Власи у старијој хрватској хисториографији
Драго Роксандић – Triplex Confinium
Никодим Милаш – Списи о историји православне цркве у далматинско-истријском владичанству од 15. до 19. вијека
Стипе Гуњача – Трогодишњи рад музеја хрватских археолошких споменика
Стјепан Бан – Хрватски разговори и одговори
Стјепан Антољак – Буне пучана и сељака у Хрватској
Филип Шкиљан – Знаменити Срби у Хрватској
Велиша Рајичевић Псуњски – Хрвати у светлу историјске истине
Глигор Станојевић – Сењски ускоци
Јово Бајић – Купрешани у Лици, Славонији и Далмацији
Никола Живковић – Прилог расправи о националном саставу Жумберка
Ружа Петровић – Бројност и територијални распоред Срба у СР Хрватској 1948-1981
Милорад Екмечић – Црква и нација код Хрвата
Јован Скерлић – О Анти Старчевићу

Лика, Кордун и Банија (Крајина)

Манојло Грбић – Карловачко владичанство, књига 1, 1891. године
Манојло Грбић – Карловачко владичанство, књига 2, 1891. године
Манојло Грбић – Карловачко владичанство, књига 3, 1891. године
Милан Радека – Српска презимена и славе у Карловачком владичанству
Радослав Лопашић – Карловац
Радослав Лопашић – О Епархији карловачкој
Franz de Paula Julius Fras – Цјеловита топографија Карловачке војне крајине
Славко Гавриловић – Грађа за историју Војне крајине у 18. вијеку, књига 1
Славко Гавриловић – Грађа за историју Војне крајине у 18. вијеку, књига 2
Војин Дабић – Банска Крајина
Војин Дабић – Карловачки Генералат
В. Клаић – Грађа за топографију личко-крбавске жупаније у средњем вијеку
Никола Беговић – Живот и обичаји Срба – Граничара (1887.)
Карл Касер – Попис Лике и Крбаве 1712. године
Марко Шарић – Предмодерне етније у Лици и Крбави према попису из 1712./14. године
Стјепан Павичић – Сеобе и насеља у Лици
Рудолф Хорват – Лика и Крбава, свезак I, општи део
Рудолф Хорват – Лика и Крбава, свезак II, посебни део
Иван Јуришић – Лика и Крбава од Великог рата за ослобођење до инкорпорације у Карловачки генералат (1683-1712)
Лука Јелић – Лички санџакат и постање Млетачке крајине (почетком Кандијскога рата 1643-1648.)
Милан Дивјак – Лички водац
Котар Кореница и котар Удбина у НОР-у и социјалистичкој изградњи
Јосип Фајдић – Миграције Личана на подручју Славоније
Хрвоје Салопек – Родови Огулинско-Модрушке удолине
Мирко Грчић – Анторпогеографске и демографске промене села Дрежнице
Монографија “Двор на Уни” од пријеславенског доба до наших дана
Никола Плећаш Нитоња – Пожар у Крајини
Филип Шкиљан – Културно-хисторијски споменици Баније
Филип Шкиљан – Културно-хисторијски споменици Кордуна
Војислав Ананић – Ананићи
Леко Будисављевић – Племе Будисављевића у Горњој Крајини (књига из 1890)
Преписка ђенерала Будислава Будисављевића
Извештај о стању српских народних школа у архидијецези, године 1872. Крајишке школе… (од стр.1 до стр. 142)
Шематизам српске православне епархије горњогарловачке за годину 1871. (од стр. 142)
Телефонски именик Лике 1989. године
Анте Бежен, Иван Шутија – Госпић и лички крајеви
П. М. Крајновић – Из српске прошлости

Далмација

Саво Накићеновић – Книнска Крајина
Никодим Милаш – Православна Далмација, 1901. године
Опширни попис Клишког санџака из 1550. године
Дамир Карбић – Коњеврате и Мириловић Загора у биљежничким списима
Крешимир Кужић – Повијест жупе Коњеврате и Мириловић Загора
Крешимир Кужић – Повијест Далматинске Загоре
Крешимир Кужић – Миљевци за вријеме турске владавине 1522. – 1683.
Дамир Карбић – Села жупе Коњеврате и Мириловић Загора у млетачким катастрима Далмације из 18.стољећа 
Богумил Храбак – Насељавање херцеговачких и босанских влаха у Далматинску Загору у 14., 15. и 16. ст.
Бошко Десница – Историја котарских ускока св. 1
Бошко Десница – Историја котарских ускока св. 2
Бошко Десница – Стојан Јанковић и ускочка Далмација
Марко Јачов – Венеција и Срби у Далмацији у 18. веку
Луцијан Кос – Буковица и Равни Котари
Алберто Фортис – Пут по Далмацији
Шиме Љубић – Обичаји код Морлаках у Далмацији
Боривоје Милојевић – О привреди и насељима у долини Цетине и Крке
Весна Чулиновић Константиновић – Живот и социјална култура становништва под Динаром
Луцијан Марчић – Антропогеографска испитивања по севернодалматинским острвима
Луцијан Марчић – Задарска и шибенска острва
Глигор Станојевић – Попис становништва и земље у околини Задра из 1756. године
Глигор Станојевић – Попис становништва, стоке и земље села Горње Биљане и Корлат из 1749. године
Томислав Шарлија – Јасенице под влашћу Османлија и Млечана од 16. до конца 18. стољећа
Јосип Анте Солдо – Етничке промјене и миграције становништва у Сињској Крајини
Вјеко Врчић – Презимена српске православне парохије Имотски
Анте Иванковић – Хрватски родови у жупи Подбабље
Живко Бјелановић – Антропонимија Буковице
Невенка Безић Божанић – Католички живаљ дрнишке жупе од 1705. године до пада Млетачке републике 1797. године
Домагој Видовић – Добрањска презимена и надимци
Домагој Видовић – Старији православни родови у Метковићу
Никола Звонимир Бјеловучић – Полуострво Рат
Иво Рубић – Подријетло становништва отока Шолте
Јеремија Д. Митровић – Српство Дубровника
Ђорђе Ћапин -Српски Конавли и хрватска култура
 Илија Синдик – Дубровник и околина
Здравко Шундрица – Попис становништва Дубровачке републике 1673. – 1674.
Михаило Ј. Динић – Из дубровачког архива, књига 3
Корнелије Ј. Старчевић – Исламско-османски градови далматинског залеђа
Јосип Колнаго – Средовјечне куле и градине око Новиграда и Карина
Душан Т. Штулић – Списак појединих српских православних посједника и парохијана у Буковићу од 16. до 19. века
Магазин сјеверне Далмације из 1935.
Владимир Ардалић – Буковица, народни живот и обичаји
Жељко Хољевац – Проблеми Хабсбуршко-млетачког разграничења у Подгорју и Позрмању поткрај 17. и почетком 18. стољећа
Карло Косор – Дрнишка крајина за турскога владања
Бошко Десница – Једна непозната буна и један незнани мученик (текст о буни попа Петра Јагодића Куриџе подигнутој 1704. године у северној Далмацији)
Растислав С. Петровић – Писма Симеона Кончаревића
Стјепан Антољак – Неколико података о досељењу Црногораца у Задар и околицу Брибира
др Душан Кашић – Светли гробови православних Шибенчана
Љубомир Н. Влачић – Хисторичке успомене о сердарима, пуковницима и сопраинтендентима, витезовима Синобадима
Шиме Љубић – Обичаји код Морлака у Далмацији
Мирко Одавић – Велики Небрижевац – Триста година у Имотској крајини (Далмација)

Славонија, Барања и Посавина

Алекса Ивић – Миграције Срба у Славонију током 16, 17 и 18. столећа
Радослав Грујић – Споменица о српском православном владичанству пакрачком
Спиридон Јовић – Етнографска слика славонске војне границе
Иве Мажуран – Попис западне и средње Славоније 1698. и 1702. године
Иве Мажуран – Попис насеља и становништва у Славонији 1698. године
Андрија Зирдум – Почеци насеља и становништво бродског и градишког краја 1698-1991
Стјепан Сршан – Становништво и господарство Барање 1766. и 1824. године
Иве Мажуран – Становништво и властелинства у Славонији 1736. године
Иве Мажуран – Оснивање војне границе у Славонији 1702. године
Иве Мажуран – Становништво Осијека 1693. – 1703.
Стјепан Павичић – Поријекло становништва винковачког краја
Стјепан Сршан – Пописни дефтер санџака Пожега из 1576. године
Јосип Буторац – Становништво Пожеге и околице
Весна Чулиновић Константиновић – Процеси друштвеног развоја у селу Заиле на Папуку
Душан Кашић – Српска насеља и цркве у Сјеверној Хрватској и Славонији
Ненад Моачанин и Жељко Хољевац – Хрватскославонска војна крајина
Фридрих Вилхелм фон Таубе (Friedrich Wilhelm von Taube) – Историјски и географски опис Краљевине Славоније и Војводства Срема (1777.)
Густав Боденштајн (Gustav Bodenstein) – Повијест насеља у Посавини год. 1718 – 1739.
Ристо Михаиловић – Из прошлости Вуковара с обзиром на тамошње Србе
Филип Шкиљан – Културно-хисторијски споменици Западне Славоније
Србослав Срба Крајшић – Село Хркановци (код Ђакова)
Душан Војводић- Знаменити Срби винковачког краја

Истра

Institut Adriatique – Cadastre national de L’Istrie 1945
Фран Барбалић – Перој – српско село у Истри

 СЛОВЕНИЈА

Миленко Филиповић – Српска насеља у Белој Крајини у Словенији
Јосип Мал – Ускочке сеобе и словеначке покрајине
Иван Симонич – Миграције на Кочевскем

ОСТАЛИ НАРОДИ И ЕТНИЧКЕ ЗАЈЕДНИЦЕ

Душан Ј. Поповић – О Цинцарима
Миле Раденковић – Цинцари – Балкански Хазари
Миленко С. Филиповић – Цинцари у Босни
Часопис “Развитак” (бр.12, 1939), чланци: О власима, Матаруге код Приједора…
Биљана Сикимић – Черкези на Косову
Нико Жупанић – Етнолошки значај косовских Черкеза
Славко Гавриловић – Русини у Бачкој и Срему од средине 18. до средине 19. века
Нијемци у Семберији
Словаци у Бијељини
Драгослав Срејовић – Илири и Трачани
Александар Стипчевић – Илири
Петер Бартл – Албанци
Иван Иванић – Буњевци и Шокци
Мијо Мандић – Знаменити Буњевци од XVII до XX вика
Алексей Арсеньев – Русская эмиграция в Сремских Карловцах
Јован Н. Томић – О Арнаутима у Старој Србији и Санџаку
Ризах Груда – О муслиманским братствима у Црној Гори и западном Санџаку у вријеме османске владавине
Зборник радова (уредио Милутин Гарашанин) – Илири и Албанци

ХЕРАЛДИЧКЕ КЊИГЕ

Алекса Ивић – Стари српски печати и грбови
Моденски препис Охмучевићевог грбовника
Јосип Смодлака – Земље Јужних Словена и њихови грбови око године 1330.
Фојнички препис Охмучевићевог грбовника
Carl Georg Friedrich Heyer von Rosenfeld – Wappenbuch des Königreichs Dalmatien
Срђан Рудић – Властела Илирског грбовника
Ivan Bojničić – Der Adel von Kroatien und Slavonien
Géza Csergheo – Der Adel von Ungarn sammt den Nebenländern
Géza Csergheo – Adel von Ungarn, Suppl.
Стојан Новаковић – Хералдички обичаји у Срба

БИОГРАФИЈЕ

Владимир Ћоровић – Краљ Твртко I Котроманић

АРХЕОЛОГИЈА

Драго Видовић – Симболичне представе на стећцима
Александар Ратковић – Археолошка налазишта на Зупцима и њихово окружење
Бранко М. Арсеновић, Аљоша Б. Арсеновић – Куће Лепенског вира, корјени србске баштине

МАНАСТИРИ

Милијана Окиљ – Манастир Завала (Херцеговина)

ИСТОРИЈА

Ги Готје – Орлови и лавови, историја балканских монархија (1817-1974)

ЈЕЗИК

Петар Скок – Лексикологијске студије
Александар Лома – Словени и Албанци до XII века у светлу топономастике
Александар Лома – Откуде Ниш
Алекса Ивић – О српском и хрватском имену
Александар Лома – Неки славистички аспекти српске етногенезе
Павле Ивић – Српски народ и његов језик

Да сад не коментаришем све ово, да не би био поново увређен. Ово што си сад ту надробио нема никакве везе са чињеницом да се Црна Гора први пут помиње као Српска област у повељу краља Милутина, 1296. године.

Реци где се пре тога помињала као тобоже "самостална држава" а тобоже "Црногорци" као самосталан народ, одвојено од Срба и Српства?

@dominus Ма друже, не под тим називом, помињу се као Дукљани, након као Зећани, а као Црногорци од краја 15. тачније у 16. вјеку. Не разумјем какве везе има назив, ради се о мање више истом народу - генетски. Само Дукља је била више Славенска, и на Саурском пољу их је доста изгинуло, и зато данас има у Црној Гори више ових са Е1б но Р1а.
Па јел због Црмнице и црмничке надбискупије Хрватска сматрала Црну Гору као некакву Црвену Хрватску, па су се зањели мало и помјешали црн, црвен...зато што се радило о католичкој држави, односно творевини Дукљи која је била под Папским протекторатом. 
Немам ја против католичанства против, имам против сваке религије која долази од Јевреја у нас, Европљане, а ишћерује из Европе Стару Вјеру! Што, ми нисмо имали наша вјеровања, нико није постојао пре извјесног Јеврејина који нас је преобразио мачем, ни мање ни више. Мада, и то је све криво прихваћено...углавном испаде Европљани нису знали за Богове пре но што су нас ''обоговили'' Јевреји...ал Православље има бар филозофију живота, остало католици и протестанти, па они не брину унапријед им је опроштено! Зато живе боље од свију нас!
Но реци ми да ли има нека књига одавде, не могу све да отворим да сматраш да је одлична и вриједња да се стави у Европску секцију, да не заузимамо мјеста са свим овим документима...

Ако ме питаш конкретно, од кад се држава зове Црна Гора, вазда су се Црногорци звали Црногорцима, одвојено од Србства до Петра ИИ Петровића Његоша. Ето, ти нађи 1 документ ђе се поистовјећује србство и црногорство, ја прихватам. До тада немој да причаш оно што није истина. Или немаш доказе за то. Па Петар l Петровић Његош Србију чак није сматрао ни пријатељски настројеном у државном смислу, а Црногорце је вазда звао Црногорцима, владика Данило,л како је називао свој народ у кршу и брдима? Како је називао лажни цар Шћепан мали, иначе Растистав Петровић Његош, неки веле Шћепан Балевић како год ниђе није зборио о србству??? Сви до Петра ИИ Петровића Његоша али, то је по наговору и учењу Сима Милутиновића Сарајлије ком Србија дугује ослобођење од Турака јер, и књаз Данило је бранио да Црногорци и Брђани иду да помажу устанке у Србији, требаће Црној Гори али, Црногорци, они из племена Брда су долазили, посебно Васојевићи, Бјелопавлићи који су имали сукоб са кућом Петровића, Ровчани, Кучи...Дробњаци, Пивљани, Пљевљани. Њих нико није могао ни да контролише јер се Стара Херцеговина граничила са Србијом, опет преко Босне данашње...

@dominus Што да не коментаришеш, ово је колекција коју је годинама скупљао мој брат од стрица - не рођеног - Главни уредник српског ДНК пројекта ПОРЕКЛО. не онај ћелави Кртинић, његов замјеник. Само оно главно и од круциалног значаја ја сам имао док си ти скупљао страницу по страницу, и даље не знаш ништа.

@vizionar777 Причаш о стварима, које су се десиле после Душанове смрти и Косовске битке, после чега је Србија била окупирана и распарчана на више делова а Српство расејано.

Ја ти велим, први помен Црне Горе се помиње у повељу краља Милутина 1296. године и помиње се као Српска област, а ни пре ни после никад као посебан народ одвојен од Српства.

Пропагираш издајничку анти-Српску идеју Секуле Дрљевића и од Срба Црногораца покушаваш да правиш посебан народ, док си се пре пар година и сам декларисао Србином и ниси користио ову форсирану "ијекавицу".

Не знам каква те мука спопала да мењаш идентитет и измишљаш нови, али ни не улазим у то јер је то твоја лична ствар. Међутим, да мирно гледам како Дрљевићеве анти-Српске идеје пропагираш, то се неће десити.

@dominus Причаш о стварима, које су се десиле после Душанове смрти и Косовске битке, после чега је Србија била окупирана и распарчана на више делова а Српство расејано. ДА!
И то је све што и ја велим. Не, далеко од тога да пропагирам анти-српске ставове! Нити би то радио, можда у неким небитним секцијама кад ти мене на личном нивоу, једино што те нервира је прича која није по твом, а прихвате је људи пошто је истина да смо се раздвојили, и јели чињеница да смо двије државе, да, да ли смо живјели одвојено, ми у крш и брда, Србијанци у тој окупираној Србији.
Намјерно их називам Србијанци, не би да припадам поданичком дијелу народа. Да, ако гледамо генетски јесмо исти народ! 
Па то, боли те ђока за ,,брата Србина'' како пре тако данас. Е, такве Србе називам Србијанцима, и то су поданички гени да комшији цркне крава. У твом пријеводу ово ,,и боли ме ђока, све да крепавам''.
На тај начин се ти издвајаш јер, ко би са таквима исто???
Можда наивне будале, али су добронамјерне па не виде подмуклост коју сијеш. И немој само да одговориш да браниш србство од мене, не, браниш себе и своју гузицу гледаш а за друге, до рођених те како сам велиш...није те брига (боли те уво). То је баш србство, србски у п.м. Ајд' изволи књиге, надам се да може вијелика вјећина да се отвори без ,,download-a'' и поздрав! 

@vizionar777 Што се тиче "подаништва". Да Србима у Српској Црној Гори није било оног стијења, били би исти "поданици" за време турака, као и Срби у централној Србији. Веома је злобно, лажно и злонамерно називати Србе у централној Србији "поданицима", само зато што нису имали такав терен, да се одбране, као што су то имали Срби у Српској Црној Гори.

@dominus Опет лупеташ глупости. Види се да ниси читао окле су настајала одређена Племена Црне Горе. Па управо из Старе Србије, из Херцеговине, из Метохије итд. Свако братство је могло да се попне на Брда. Већ формирана Племена дочекивала су нека братства, нормално, нису добродошле само фукаре али, ако би дошло братство у ком влада чојство пре свега, чојство, потом и јунаштво! Е, зато разликујем поданичке гене и разлика је измјеђу грађана, и нас са крша што смо сишли с' Брда.
Мада, ја е поносим, но ово радим и због оца ког, видим да више умишља Србство, и ето, у инат неким људима ја чињеницама јер нико не може да расправља са мном док не докаже Србство у Црној Гори пре Петра ИИ Петровића Његоша.
Иначе ми ПОТИЧЕМО од из истог народа, Јужни Славени, то да. Али, вријеме је направило разлике и раздвојило сој од несоја. Мени је довољно да препознам твоју суштину, сујету, шовинизам и жељу да припадаш неђе, а немаш осјећај какав желиш. Не можеш ми директно нанети зло па онда по форуму пишеш, лажеш и ти мене да обликујеш што сам постао и јесам ли, нијесам ли. До данас сам мислио да си бар образованији али, ти поред свега ниси ни едукован да ми будемо на приближној разини.
Ти се фино кријеш иза форума, уреду, може ти се али, да не дужим, виде људи од ког си материјала, нису будале да не виде твоје шовинистичке мисли и сијање мржње као примарну ствар. Што се мене тиче, волио би да се поправиш али, не вјерујем у твоје чојство, пре свега чојство, а јунаштво си попишао сто пута, што да квариш традицију!? Лака ноћ.

@vizionar777 Значи ти се држиш милогорства и Дрљевића ко' пијан плота. Промовишеш сепаратизам, правиш раскол у Српству и делиш Србе по регијама. У реду, твој избор.